12. април – Светски дан авијације и космонаутике

Космонаута Александар Александров: Да бисмо послали трећег космонаута у свемир треба нам јака економија

Александар Александров и Георги Иванов

Шеста држава у свету која је послала свог космонаута у свемир и трећа која је створила космичку храну – овим речима први бугарски космонаута је уопштио резултате оних 47 часова и једног минута које је пре 40 година провео на орбити око Земље.

У част првом бугарском космонаути Георгију Иванову који је 10. априла 1979 г. полетео заједно са Николајем Рукавишниковим на свемирском броду „Сојуз 33”, Бугарска академија наука је уприличила свечаност коју су својим присуством уважили петорица космонаута из Међународног програма „Интеркосмос”. Владимиру Ремеку из Чешке, Ивану Бели из Словачке, Берталану Фаркашу из Мађарске, Мирославу Хермашевском из Пољске и Павлу Виноградову из Русије придружио се и други бугарски космонаута Александар Александров. Млада генерација треба сазнати шта је постигла бугарска космичка наука, овим речима се Георги Иванов обратио новинарима, наводећи као пример стварање бугарског уређаја који је летео на космичким бродовима као и нових система за два космичка брода у оквиру програма „Бугарска 1300”.

Поводом 40. годишњице првог лета бугарског космонауте у фоајеу БАН су приказане фотографије које пропраћују припрему за лет и време проведено у свемиру. Проф. Цветан Дачев је показао космичке апарате, дело Института за космичка истраживања и технологије при БАН.

Први уређај је летео у космосу од октобра 2014 г. до јануара 2016 г. и последњи је који је враћен са Међународне космичке станице – прича научник. – Прибор мери озрачење космонаута када се налазе ван станице – тада их од деловања јонизујућег зрачења штите само скафандри. Поред тога уређај је део платформе са мноштвом биолошких, хемијских и других експеримената, којом приликом долази до ултраљубичасте и јонизујуће радијације. Када се платформа врати на Земљу, ми анализирамо податке и утврђујемо који је део семена, спора и др. угинуо. Други уређај је у ствари макета јер се онај реални налази на орбити око Марса  - он мери космичку радијацију око планете, а ми свакодневно добијамо  информацију о томе. Трећи уређај који је такође приказан у облику макете тренутно се налази на Међународној космичкој станици. На његовом дисплеју космонаути могу погледати ниво радијације и ако је потенцијална доза озрачења велика – рецимо за време протонских олуја које трају по неколико дана, они треба да уђу у специјална склоништа која штите од соларне радијације или да се врате на Земљу.


Александар Александров је говорио о томе како открића космичке  науке не само могу учинити живот на Земљи комфорнијим, него и да га продуже.

Захваљујући космичким технологијама летелице већ могу да се крећу брзином од 6-8 хиљада километара на сат и тако у будуће лет од Лондона до Аустралије неће трајати 16 часова, него само 4, рекао је он. Исто тако у свемиру се већ производе нови материјали и лекови који ће продужити људски век. Није далеко време када ће човек живети много више од садашњих 80 или 100 година, тврди космонаута.

Да ли ће ускоро у свемир полетети и трећи Бугарин?

Не – гласи лаконски одговор Александра Александрова. – Нисмо дорасли том тренутку. Да бисмо имали трећег космонаута треба нам јака економија, активно присуство у програмима истраживања свемира и нада све научни програм иза кога ће стајати бугарска индустрија. Ми још нисмо досегли тај ниво.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БТА, БГНЕС и Диjана Цанкова


Више из ове категориjе

Нетрадиционална ускршња јаја у изради бугарских мајсторица

Јаја су незаобилазни симбол Ускрса – најсветлијег хришћанског празника. Препорађају се некадашње технологије „писања” јаја, појављују се нове, а веште руке бугарских мајсторица неуморно стварају и свако јаје претварају у уметничко дело. У свом..

објављено 25.4.19. 08.05

Бугарска школа у Лисабону ће за Ускрс припремити фарбана јаја и козунак

Бугарска допунска школа у Лисабону је своја врата отворила 2009. године како би започела просветитељску мисију међу припадницима бугарске заједнице у Португалији. 2011. године, кад сам почела радити, школу је похађало двадесетак деце, а данас их..

објављено 24.4.19. 12.02
Стево Пендаровски и Гордана Сиљановска Фотографије: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Северна Македонија: На јесен други круг председничких избора На председничким изборима у Северној Македонији гласало је тек 42% од 1.800 000 уписаних гласача, док је 4% гласачких листића, или преко 34.000, неважеће. У таквој ситуацији..

објављено 22.4.19. 14.58