Један од амблема данашње Европске престонице културе – Пловдива, јесте добро очувани старински део града. Размештен на три брежуљка, стара четврт је место пуно античких и средњовековних споменика. Лепе су куће саграђане у 18. и 19. веку које су припадале богатим трговцима. Иза реновираних фасада ентерјер је богат и сведочи о историји коју вреди упознати.
Она почиње 1. априла 1969. г. оснивањем Општинског института „Старински Пловдив”. Захваљујући дугогодишњим напорима личности, које су оставили запажени траг у историји Пловдива наслеђе Старог града постепено је вратило стари сјај. Од свогвог стварања досада архитектонски резерват је средиште културног живота и градске боеме, а такође и једно од најпопуларнијих туристичких одредишта у Бугарској.
Обнављање тог дела града је у великој мери резултат неуморног рада познатог пловдивског интелектуалца Атанаса Крстева, који је још 1958. приметио потенцијал оронулог и прилично запуштеног старог дела града. У периоду 1969 – 1986. г. Крстев је био управник старог града и уз садејство свог тима основао музеје сликара Златја Бојаџијева и утемељивача издаваштва у нас - Христа Г. Данова.
У том периоду враћа се заборављено лице неких од најлепших кућа – „Недкович“, „Хиндлијан“, „Бирдас“, као и Балабанове куће.
О личностима које су заслужне за њихово обнављање прича Донка Налбантова – шеф одељења за културну политику и информационе услуге Института „Старински Пловдив“:
Поред Атанаса Крстева, кога су касније прозвали Начо Култура, део те групе били су арх. Петко Кекеманов, арх. Вера Коларова, Елена Узунска, Ђовани Димитров. То су људи који су успели да убеде тадашњег градоначелника Пловдива да те запуштене зграде претворе у архитектонски резерват и амблематско место града, а и Бугарске. Прва кућа у којој су почели замашни радови на обнови јесте кућа „Недкович“ у којој се потом удружење настанило. За рестаурацију су коришћене архивске фотографије, намештај и подне облоге који су се уклапали у стил оне епохе, а пронађени су и допремљени из целе земље у Пловдив.
Налбантова каже да су све те куће одлично рестауриране и отворене за посетиоце, а у њима се приређују различити културни догађаји. Поводом 50. годишњице стварања архитектонског резервата „Старински Пловдив“ почетком месеца је отворена изложба уметника који пуно значи Старом граду – сликара Косте Форева. Експозиција се може погледати у Балабановој кући до 16. маја.
Богата палета догађаја у јубиларном програму израз је идеје да је четврт Пловдива из доба националног препорода богато духовно средиште, изјавила је за Радио Бугарску Донка Налбантова:
На програму је много изложби, научних конференција, позоришна представа и литерарно такмичење, посвећено Николају Хајтову. Повод је 100-годишљица рођења писца као и то што је његов живот везан за Стари део града. Обележавање ће почети 22. априла изложбом „Карикатуре Димовског и јунаци Хајтова“. Учесници такмичења ће написати есеј на основу омиљене мисли Хајтова – „Планину можда нећеш подићи, али вреди то пробати“. У септембру ћемо приредити и друге изложбе, а биће одржана и промоција књиге пишчеве кћери Елене Хајтове-Гигове.
18. априла када се обележава Међународни дан споменика и споменичких целина предстоји отварање изложбе посвећене савременим мозаицима – уметности коју смо наследили од Римљана чији се обрасци чувају у неким зградама архитектонског резервата. У Балабановој кући ће бити изложено 90 дела 40 аутора из 12 држава. Следећег дана ће се одржати конференција посвећена историји мозаичке уметности и уклапању мозаика у савремене куће и урбани простор.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: bg.wikipedia.org
Бугарском композитору Бориславу Славову припала је награда за најбољу музику на овогодишњем 20. издању Награда британске академије филмске и телевизијске уметности BAFTA GAMES AWARDS, преноси „Хоризонт“ - БНР. Славов је награђен као композитор..
Изложба „Mundus Novus – Нови свет“ талентованог босанскохерцеговачког сликара млађе генерације Рикарда Друшкића отворена је недавно у софијској галерији „Мисија“. Циклус „Mundus Novus“ је својеврсна „уметничка одисеја“ која истражује компликовану..
Национална библиотека „Св. Св. Ћирило и Методије“ у Софији отвара данас изложбу под насловом „Рађање модерног града.“ Повод је обележавање 145 година од проглашења Софије за престоницу Бугарске. Кроз архивске документе, фотографије, текстове и..
Изложба „Требениште. 105 година од проналаска некрополе, 1918-2023. г“ може се погледати виртуелно на сајту Националног археолошког института с музејом при..
Изложба од 60 фотографија са најупечатљивијим тренуцима бугарског и међународног спорта током последњих година биће уприличена од 10. до 21. маја у..
Европска филмска академија (ЕФА) примила је 709 нових филмских професионалаца, који ће одлучивати о наградама, а биће позвани једном годишње. Међу њима су..