Цвети спадају у покретне празнике, а празнују се у зависности од тога када је Ускрс јер се прославља недељу дана раније. Овај дан обележава Христов улазак у Јерусалим и последњу недељу његовог живота.То је време када је Христос прихватио мученичку смрт на крсту чиме је преузео грехе на себе како би искупио човечанство, а својим васкрсењем дао му наду за спасење. Према јеванђелским текстовима, Христос је у свети град ушао јашући на магарцу, људи су га дочекали носећи у рукама гранчице маслине, палме, ловора а одушевљеним узвицима и песмом: „Осана!“

На Цвети верници у храмове носе врбове гранчице које су данашња замена некадашњих палмових гранчица. Врбове гранчице се освештају на свеноћном бдењу које се одржава у суботу увече. Након богослужења, деле их народу који их односи кући. Сутрадан, по старом бугарском обичају, изнад капије или улазних врата сваке куће качи се венац од врбовог грања.

Празник Цвети је у Бугарској познат и као Врбница, Ваја или Куклиндан. На празничној трпези се поред посних јела служи и риба. У неким деловима се на тај дан припрема погача у облику цвета.

Цвети у граду Ловечу уживају посебно поштовање. Прослава почиње већ претходног дана, на Лазареву суботу. И ове године ће у Ловечу бити одржани фолклорни концерти, а занатлије ће представити своје производе. Пешачки мост преко реке Осам ће се претворити у сцену на којој ће бити приказан стари обичај „Низ воду“ који се изводи на Куклиндан. Девојка чији венчић (куклу) река прво однесе, постаје почасна „кумица“ током Ускршњих празника, а то што је вода однела управо њен венчић, тумачи се као добар знак судбине, за будућност девојке.

Фотографије: БГНЕС и sabori.bg