На Васкрс у Германском манастиру

Манастир у близини села Герман, крај Софије, изграђен је у част Светог Јована Рилског, небеског заштитника Бугара. Кад дођу светли празници попут Христовог Васкрсења свету обитељ преплављују верници, а звоњава црквених звона најављује долазак великог празника. После свете васкршње службе се народ међусобно поздравља речима „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“


Врата манастира су увек широм отворена мирјанима и као што је рекао проигуман светогорског манастира Филотеј, старац Ефрем Филотејски, „ако манастири затворе своја врата верницима, Бог ће затворити врата Царства небеског људима у мантији.“ Стога су сваког дана сви који желе да нађу мир добродошли. Господ ће им даровати мир душевних сила, очишћење ума и слогу како би успешно напредовали у свом раду
, рекао је јеромонах Пимен. 


Манастир је основан у 10. веку, а према легенди, на месту на којем је подигнут претходно је неко време живео Свети Јован Рилски. У време владавине цара Петра (927-969) је ова светиња постала битно духовно средиште. Касније, када су ови простори потпали под византијску власт, цар Алексије I Комнин је даровао бројне дарове овом манастиру. Током османске најезде и освајања Софије 1382. године, манастир је потпуно срушен. Касније је обновљен, а у 17. веку је поново преузео улогу значајног духовног средишта. Приликом побуне крџалија је Германски манастир још једном опљачкан и уништен. 1818 године су преживели монаси покушали да га скромним новцем поново изграде. Тек 1886. године је подигнута нова црква чије су иконе насликала браћа Иван и Никола Доспевски. Легенду о светом месту на којем је изграђен Германски манастир испричала нам је Јулија Маринова, библиотекар у читалишту „Свети Јован Рилски“ у селу Герман:


Пустињак Јован је, пре него што је кренуо према „Великој рилској пустињи,“ провео неко време крај безимене мале реке, на обронцима планине Лозен. Према предању, цар Петар је управо на овом месту потражио Светог Јована Рилског, пошто је чуо да је он велики исцелитељ. Али је пустињак избегао сусрет и у писму му је дао потребан савет. И кренуо је он према планини. Било је јако вруће, Јован је стао да се одмори и рекао је: О, Боже, дај ми воду!“ Истог трена је из једне стене потекла вода. Из тог периода је и друга легенда, према којој је за време владавине цара Петра патријарх Герман долазио на ова места да би разговарао с пустињаком Јованом. То је и разлог зашто је село названо по патријарху. Људи су годинама поштовали и посећивали извор Јована Рилског, а на велике хришћанске празнике већина захвата воду за коју верују да има исцелитељску моћ.


Германски манастир је у бугарској историји остао запамћен и по зајму који је манастир Зограф одобрио бугарској држави како би набавила пшеницу за време Прве националне катастрофе (по завршетку Балканских ратова 1912-1913). 

1918. године је бугарски манастир Зограф на Светој гори, који је посвећен Светом Георгију Победоносцу, позајмио 3 милиона златних лева држави чиме је бугарски народ буквално спасен од глади. Бугарска је у то време била у веома тешком стању, прича игуман јеромонах Пимен. Али су људи имали дух, имали су веру и Свети Георгије је у том тренутку помогао да бугарски манастир на Светој гори буде у добром финансијском стању. Касније, пошто Бугарска није могла да врати дуг, манастир Зограф је затражио да му уместо новца дају један већи манастир. Тако је Софијска митрополија уступила свету обитељ у Герману манастиру Зографу. Интересовање верника за Германски манастир никад није ослабило.



Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива

Галерија

Више из ове категориjе

Сећање на историјске догађаје из 19. века

18. јула у многим бугарским градовима обележена је 182. годишњица рођења бугарског националног хероја Васила Левског. Тим поводом одржани су концерти, верске церемоније уз војне почасти и друге пригодне манифестације. Левски је оснивач снажне..

објављено 19.7.19. 08.05

Огњена Марија – хришћанске легенде и бугарске традиције

Током најврелијих дана, средином јула, Бугарска православна црква и верници прослављају празник Свете Великомученице Марине, у народу познате као Огњене Марије (Марине). Великомученица Марина примила је хришћанство када је имала 12 година. Пошто нису..

објављено 17.7.19. 13.49

Петровдан – један од омиљених летњих празника

Данас Бугарска православна црква и њени верници славе Дан Светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом Петровдан. Према предању Свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у..

објављено 29.6.19. 07.00