Бахово друштво у Бугарској представља "Месију" Хендла

Фотографија: culturecenter-su.org

8. маја у Аули Магна Софијског универзитета "Св. Климент Охридски" биће изведен ораторијум "Месија" Георга Фридриха Хендла – једно од најпознатијих дела композитора. Написано је око 1741. г., а први пут у целини интерпретирано 1742. г. у Даблину. Како сведоче неки извори, до Хендлове смрти ораторијум је изведен око 70 пута. Код нас је такође вишекратно било на програму многих концерата.

Иницијатор и главни организатор предстојећег концерта је Бахово друштво у Бугарској и конкретније његов председник инж. Георги Колчаков. У току 10 и више година Бахово друштво представља по једно монументално вокално- инструментално дело из епохе барока, а од 2011. г. концерти су укључени у програм Европског музичког фестивала. Током тих година су изведена Пасија по Матеју (неколико пута), "Пасија по Јовану", Миса у х-молу Јохана Себастијана Баха... А прошле године – "Израел у Египту" Хендла (прво извођење у Бугарској).

Пре 17-18 година први пут ми је синула идеја да је могуће продуцирати толико обимно дело – каже инж. Колчаков. – Уз то без државне помоћи или подршке јавности. Наизглед је безумна, мени се ова идеја учинила изводљивом. Постепено је настао круг људи који изводе барокну музику, а истовремено и љубитеља тог стила. Музика Баха и Хендла која је у великој мери повезана са идејама хришћанства по мом мишљењу је део моралне окоснице изгубљене у данашњим данима и на ужасан начин дискредитоване у годинама социјализма. Није маловажна ни музичка страна ове интерпретације – код барокне музике артикулација, динамика и фразирање су нешто различитије. Постоји музички правац у Западној Европи који настоји да инструментаријум на који се изводи та музика буде такође из епохе барока. Ми још увек нисмо у стању да себи то дозволимо. 10-11 година исти се људи окупљају да заједно свирају барокну музику и у великој мери успевају да овладају специфичним начином њене интерпретације. У оркестру су врсни инструменталисти – концерт-мајстор Јордан Димитров долази из Камерног ансамбла "Софијски солисти", Калин Панајотов  је изузетан обоиста, одлични су и сви остали музичари. Певачи хора такође учествују у свим нашим концертима и зато је могуће да сваке године чинимо корак напред. Солисти су исто тако са нама од самог почетка. Бас Пламен Бејков је ученик Бориса Христова, специјализовао је барокну музику у Лондону, у више наврата је певао у овом ораторијуму. Тенор Виргил Хајтингер је син председника Баховог друштва у Салцбургу – од малена је живео уз барокну музику и до савршенства овладао њеном интерпретацијом. Софијска публика га зна као Јеванђелисту у Баховим пасијама. Олга Михајлова-Динова – сјајан мецосопран, Гиргина Гиргинова – свежи сопран... то су извођачи сола. Уједињујућа је фигура Јосифа Герџикова коме је поверена диригентска палица. Сви јако воле да раде под његовом управом. Нарочито га цене певачи, јер је он стручњак за вокалну технику, невероватан је педагог и познавалац епохе барока.

Превод: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

Музичко и (успешно) лето за ученике Националне музичке школе „Љубомир Пипков“

Свако ко се бави музиком добро зна да је то љубав, позив, али и пуно рада. Како би пренео лепоту коју „видиш“ очима душе и срца, треба да савладаш одређене техничке вештине. А једном усвојене ове вештине и знање треба одржавати и проширивати..

објављено 13.9.19. 15.41

Велико признање за младог бугарског пијанисту Емануила Иванова

Освојити прву награду на Међународном такмичењу „Феручо Бузони“ једнако је освајању Ју-Ес Опена , написао је на свом налогу на једној друштвеној мрежи познати бугарски новинар након што је постало јасно да је 20-годишњи Бугарин Емануил Иванов..

објављено 9.9.19. 14.39

Португалац Мигел Фалкао: Бугарски фолклор је део мог идентитета

„Ни сам се определио за ваш фолклор уместо за нешто друго и нисам се одрекао својих ранијих музичких интереса. Али у тренутку када сам први пут чуо бугарску народну музику снажно сам осетио да се идентификујем са њом“ – рекао је Мигел Фалкао из..

објављено 5.9.19. 14.49