Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Православна црква слави успомену на свету браћу Ћирила и Методија

Данас православни верници славе успомену на Свете равноапостоле Ћирила и Методија, састављаче прве словенске азбуке. Солунска браћа су још крајем 9. века проглашена за свеце, а први пут је 11. мај обележен као Дан свете браће у 12. веку. У доба препорода је овај датум у Бугарској постао део црквеног календара као празник Светих равноапостола.

Прво словенско писмо, тзв. глагољица коју је саставио Ћирило спаја три основна хришћанска симбола – троугао, крст и круг. Верује се да је глагољица настала у манастиру Светог Полихронија у Малој Азији где су вероватно на словенски језик преведене најзначајније црквене књиге. Средином 9. века су у Моравској двојица браће и њихови ученици поставили темеље Моравске књижевне школе. Након трогодишњег боравка у Великоморавској кнежевини, браћа су пошла на пут и дошла су у Панонију где су се неко време задржали. Касније су пошли у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим тројезичњацима, према којима су само три језика подобна да се на њима излаже хришћанска вера – грчки, латински и хебрејски. Али је Константин Филозоф, касније Свети Ћирило, то побио рекавши латинским свештеницима: Зар не пада киша од Бога на све подједнако? Зар не сија сунце такође на све? Зар не удишемо сви подједнако ваздух! Зар вас није срамота само три језика признавати, а да сви остали народи буду слепи и глуви? Из Венеције су пошли пут Рима где је Ћирило убрзо умро 869. године. Сахрањен је у цркви Светог Климента у Риму.

Хиљаду година касније, 1881. године, у Риму је први пут  прослављена успомена на свету браћу. Поводом обележавања те годишњице је у базилици Светог Климента, уз подршку неколико земаља, подигнута капела у којој се чувају мошти Ћирила. Велико признање за апостолску и културну делатност твораца словенске писмености на Старом континенту стигло је 31. децембра 1980. године када је папа Јован Павле ІІ прогласио свету браћу Ћирила и Методија заштитницима Европе. Данас њихова имена симболизују духовни мост између источних и западних хришћанских традиција, а исто тако и културно јединство Европе.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20