Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Добро дошли у средњи век!

Фестивал средњовековних традиција, начина живота и културе у Мездри

10
Фотографија: Венци Крастев

Кажу да је Мездра „град који је историја родила”. У ІV миленијуму пре нове ере тамо, у северозападној Бугарској, је постојало утврђено насеље на чијем је месту подигнута тврђава „Калето”. Данас она је рестаурирана и конзервирана а око ње је изграђен археолошки комплекс „Калето” где ће се од 16. до 19. маја одржати пето издање Фестивала средњовековних традиција, начина живота и културе, који организују управа комплекса, општина Мездра и Удружење за обнову и очување бугарских традиција „Авитохол” у граду Варни.


Идеја је настала пре четири године ради промовисања комплекса и привлачења пажње широке јавности
– каже Јордан Манчев, члан PR тима општине Мездра. – Интересовање за објекат расте не само током фестивалских дана. Ове године први пут имамо партнерство са колегама из Румуније, из града Добрословени, који ће бити наши гости, а ми ћемо посетити њихов фестивал у августу. Они ће представити касну антику и римско доба.


Учесници из свих крајева Бугарске ће се укључити у спектакуларне реконструкције и представиће начин живота, традиције и ритуале наших предака – Гота; одећу, заштитно и нападачко оружје и опрему Бугара из доба раног средњег века, као и њихове „мобилне куће“ – јурте; борилачке праксе и вештине; ратну вештину Бугара у средњем веку; витезове на нашем поднебљу; дугогодишње непријатеље Бугара на ратном пољу – Византијце. На програму четвородневног фестивала су и пројекције филмова са фестивала посвећених средњем веку и римском добу одржаних у Бугарској и Румунији.


У оквиру Фестивала предвиђене су и дегустације јела из средњег века за чију ће се припрему побринути Петја Крушева
– наставља Јордан Манчев. – Гости ће имати прилику да пробају и традиционално пиће „медовина”, да искују новчић и посматрају израду накита из доба касне антике и средњег века према аутентичним обрасцима.


Сви ће моћи да виде средњовековне игре и да у њима учествују, да посматрају битке војски и да испробају њихово оружје и опрему. Међу најважнијим атракцијама на програму је реконструкција битке за мост из оног доба када су непријатељи покушавали да освоје нашу тврђаву.


Обука омладинаца и деце у гађању луком, демонстрација могућности средњовековног оружја, непоновљива атмосфера коју ће улепшати стара музика у извођењу група „FREIJA” и „KsANa“, јарке костиме натераће посетиоце да уроне у историју и да упознају начин живота и културу свих који су насељавали тврђаву у различитим епохама.


Сваком годином интересовање за активности овде се  повећава. Последњих неколико издања Фестивала посетило је преко 5 хиљада људи. За ову годину долазак је пријавило 8-9 хиљада гостију. Богат и разноврстан програм Фестивала неминовно привлачи све више људи а чињеница да је ово његово пето издање и да сада траје четири уместо два дана доказује то – наглашава Јордан Манчев.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Митрополит пловдивски Николај неће бити кандидат за патријарха

Не желим и нећу прихватити да у процедурама, које ће Свети синод Бугарске православне цркве – Бугарске патријаршије спровести у складу са њеним Статутом, будем укључен као кандидат за патријаршијски престо. Ово је на сајту Пловдивске епархије објавио..

објављено 19.3.24. 08.43

Почео Велики пост

Данас је почео Велики пост, који се још назива Света четрдесетница. То је најдужи и најстрожи пост у календару Православне цркве. Прве и последње недеље држи се строги пост – осим меса и белог мрса, није дозвољено јести ни уље. На Благовести – 25...

објављено 18.3.24. 09.10

Улазимо у Велики пост без духовног пастира

„И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим...“ Сваки хришћанин зна смисао ове фразе из Господске молитве јер се на њој темељи Христово учење о љубави и праштању. За праве вернике највећа снага није да опростиш драгим људима, већ..

објављено 17.3.24. 04.30