Кућа Ботева није затварала своја врата откако је пре 75 година проглашена музејем

Оно што нам је Ботев завештао актуелно је и данас, каже Асја Николова

Аутор:

На Дан Ботева и палих за слободу Бугарске водимо вас у његову кућу у граду Калоферу, која је пре 75 година претворена у музеј. Кућа има занимљиву историју и у саставу је музејског комплекса који је проглашен спомеником културе, рекла је за Радио Бугарску директор музеја Асја Николова. Према истраживањима сликара проф. Харалампија Тачева, породица Ботева је живела у две куће, додаје она и наставља:

Христо Ботев је рођен у згради старе школе која се налазила у близини цркве Пресвете Богородице. Чланови Одбора за обнову куће Ботевљеве породице су проценили да је место тамо неприкладно за изградњу музеја. Зато је донета одлука о обнављању куће у којој је он најдуже живео и коју је називао „својим домом“. У питању је наследна кућа Ботевљеве мајке - Иванке Стајкове Дрјанкове. Она је као музеј званично отворена 2. јуна 1944. године и отада до данас није затварала своја врата. Нажалост сасвим је мало ствари које су остале од породице револуционара. У кући се могу видети чекрк на којем је прела бака Иванка и шиваћа машина коју је она добила на поклон.



На њој је шила за „туђе људе“ да би могла да издржава своју породицу, јер је њен муж био болестан и рано је остала удовица. Данас је породична средина у којој је Ботев одрастао дочарана уз помоћ етнографских материјала.



2. јуна 1926. године, када је у Калоферу обележена 50. годишњица погибије песника-револуционара, отворен је тзв. „Ботевљев врт“. Он се налази у дворишту које је становницима града поклонио за сва времена брат Христа Ботева, ген. Кирил Ботев. Жеља генерала је била да се  обликује леп парк у којем би се подигао споменик његовом брату. Тада је постављена и прва спомен-плоча, ван садашњег меморијалног комплекса, на којој је исписан датум рођења и смрти песника /6. јануар1848. г.- 2. јун 1876. г./. Тиме је стављен почетак изградње музејског комплекса.



Слободољубив дух, ватрено залагање за правду и спремност на самопожртвовање обележавају живот не само Христа Ботева, него и његовог брата. Генерал Кирил Ботев је учествовао у три рата – Српско-бугарском и првом и другом Балканском рату а сав његов живот, пре и после Ослобођења Бугарске, посвећен је једној ствари – заштити домовине.

Кирил је учио је у Калоферу, неко време учитељевао у Гољамо Белово – прича Асја Николова. У периоду када је заједно са својим другим братом – Стефаном и мајком Иванком емигрирао у  Румунију, такође је учитељевао. Учествовао је у чети Христа Ботева. Пре окршаја код места Милин камак Кирил Ботев је залутао са још двоје четника и то му је спасило живот – није учествовао у бици у којој је Ботев погинуо. После тога је покушавао да се врати у Румунију, али је ухапшен и осуђен. Пошто тада није био пунолетан осуђен је на 15 година затвора строгог режима. После Ослобођења Бугарске /1878/ Кирил се уписао на војну школу и посветио се војној каријери.

Данас су личности попут Христа Ботева и његовог брата ген. Кирила Ботева су надахњујући пример за младе људе. И мада често слободу прихватамо као датост, добро је водити рачуна о њеној вредности и жртвама наших предака. Слобода пружа могућности, али она и снажно обавезује – каже Асја Николова. Свако од нас мора да пажљиво процени докле се простире слобода и одакле почиње распуштеност коју Ботев никако није волео. Ако се чешће враћамо његовој публицистици и писмима открићемо у њима нашу савременост..

Превела: Албена Џерманова

Фотографи
jе: muzeibotev.com

Више из ове категориjе

Томићев псалтир из 14. века први пут пред бугарском публиком

Томићев псалтир – један од највреднијих очуваних средњовековних рукописа, први пут гостује у Софији. Ова реликвија из "другог златног века" Бугарске која први пут напушта архив Државног историјског музеја у Москви може се видети у Националном..

објављено 12.10.19. 08.30

Поставка „Историјско величанство“ нас враћа у златне године бугарске историје

Бугарска историја је у својим списима сачувала бројна сведочанства о нашој херојској прошлости. Блиставе ратне победе, које су наши преци извојевали пре и за време Првог и Другог бугарског царства, одређују стратешко место Бугарске на..

објављено 10.10.19. 10.29

Древно шифровано знање на фасади цркве у Праужди

Пагански симболи уклесани на фасади мале сеоске цркве откривају шифровано знање још од зоре цивилизације. Касније су и богумили оставили овде своје трагове. Смисао ликова људи и приказа животиња, цвећа и крстова и данас остаје неодгонетнут, али многи у..

објављено 6.10.19. 09.50