Трново и утицај европских модних трендова након ослобођења од Турака

Трновчани су сматрали непристојним даме које су носиле одећу по европској моди

Ослобођење Бугарске од Османлија (1878) покренуло је догађаје који су предодредили даљи цивилизацијски пут нашег народа. Доношењем Трновског устава положени су и темељи бугарске државности а све више грађана је раширених руку прихватало европску културу и начин живота.

Нови тон у новоослобођеној Отаџбини задала је стара бугарска престоница Трново.

У Трнову не само што је одржана Уставотворна скупштина (1879) на којој су постављени темељи слободне Бугарске, већ је организована и прва модна ревија, први љубавни дуел, прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја у Великом Трнову. Тада је под европским утицајем формиран први дувачки оркестар у земљи, постављена је прва позоришна представа на отвореном, а глумци су били чланови локалне аматерске трупе. У годинама после ослобођења дошли су и први утицаји западноевропске моде, тако су се улицама Великог Трнова даме и господа обучене по француској моди мимоилазиле с онима у традиционалним ношњама. Сасвим очекивано, најконзервативнији део друштва пружио је жесток отпор многим модним трендовима из Европе. На мети су се нашле раскошне дуге хаљине с дубоким деколтеом, кринолине, ришеви, а исто тако и богато украшени пуф рукави. Нису поштеђени ни шешири са нојевим пером и велом. На једној од пожутелих страна ондашњег листа „Борба“ читамо: Ако треба да упоредимо нове модне трендове у Трнову и оне у осталим бугарским градовима, Трново по разноликости у модној понуди заузима прво место. Има дама, а њихов број није мали, које носе цилиндар, исто као што су у прошлости Туркиње и Албанке носиле фес. Ако свему томе додамо маникир и кармин на уснама, изгледа да наше Трновке слободно конкуришу, што се кармина тиче, Францускињама, а када су сређени нокти и шешири у питању – Туркињама и Албанкама. Ове жене су бесрамне, а није нам јасно како их њихови мужеви трпе и допуштају им такве оригиналности. Ово није наша традиција одевања, већ једна мешавина која жене чини смешним, а ми се чудимо да ли су то Трновке, Европљанке, Туркиње или Албанке. Стога ми предлажемо да власти ствари узму у своје руке, јер мора да је сам ђаво овде умешао прсте.

Локална штампа не критикује једино дамски стил одевања који сматра пригодним само за варијетее, него и кинематограф, грамофон, фудбалске утакмице, „лаке“ романе проглашавајући их криво схваћеном цивилизацијом. Носиоцима овог „бесрамног понашања“ сматране су неке интелектуалке, учитељице и државне службенице, које су, пошто су се избориле за своју финансијску независност, чак затражиле да се разведу од својих мужева пошто су их сматрале заосталим и примитивним. И пошто су најбрже прихватиле модеран начин живота, управо ове жене су диктирале градску моду. У то време је у Великом Трнову отворено много кројачких радњи и модних атељеа. Али су имућни бољари, као што су звали становнике Трнова по алузији на средњовековне бугарске племиће пре него што је Бугарска пала под турску власт, наручивали себи одећу и костиме за балове и друге свечане прилике из иностранства.

Трновке су биле сујетне, а ништа мање сујетни нису били и бољари који су посебно држали до свог елегантног европског изгледа, прича Тодорка Недева. Искуснији мајстори кројачи су израђивали одела по мери и одабраном кроју за трновску господу. У Велико Трново су пристизали префињени и имућни мушкарци из осталих места у северној Бугарској како би користили услуге локалних шнајдера. Модисткиње су такође биле веште у свом занату, оне су набављале модне часописе с кројевима из западноевропских земаља, те шиле женске комплете по њима. А посебну пажњу су привлачиле обдарене природним талентом врсне плетиље и хеклачице које су правиле модерне у то време блузе, џемпере, весте. Тражиле су их и даме из Русеа и Свиштова како би набавиле неки занимљив и несвакидашњи одевни предмет.

Ако се времепловом вратимо у прве деценије минулог века, видећемо даме одевене у раскошне хаљине и отмену господу у рединготима, који на глави имају цилиндар, а у руци држе елегантан штап.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Галерија

Више из ове категориjе

Данијела Костова – сликарка која је спаковала „Рингтурм“ и истражује природне стихије

Почетком лета једна арт инсталација је привукла пажњу Бечлија – са врха зграде „Рингтурм“ спустила се огромна фотографија бебе-космонаута на чију је кацигу слетео бели голуб раширених крила. Пројектом „Снови о будућности“ бугарска сликарка..

објављено 14.10.19. 11.42

Везење гоблена – лепо и подељено лудило

Прошла су времена када је Бугарка везла мрачне слике према нејасним, често ручно цртаним обрасцима. „ Данас вез напредује огромним корацима. Захваљујући техничком прогресу и Интернету наш поглед на свет постаје све опширнији“ – каже Валентина..

објављено 12.10.19. 08.00

Рафаела Рафаелова – уметник чија машта не познаје границе

Какво је то осећање сликати слику и бити део ње ? Ово питање би себи поставио свако ко је имао прилику да прочита нешто о Рафаели Рафаеловој и њеном хобију који има важно место у њеном животу. Она је један од првих виртуелних уметника у Бугарској..

објављено 11.10.19. 14.13