Трново и утицај европских модних трендова након ослобођења од Турака

Трновчани су сматрали непристојним даме које су носиле одећу по европској моди

Ослобођење Бугарске од Османлија (1878) покренуло је догађаје који су предодредили даљи цивилизацијски пут нашег народа. Доношењем Трновског устава положени су и темељи бугарске државности а све више грађана је раширених руку прихватало европску културу и начин живота.

Нови тон у новоослобођеној Отаџбини задала је стара бугарска престоница Трново.

У Трнову не само што је одржана Уставотворна скупштина (1879) на којој су постављени темељи слободне Бугарске, већ је организована и прва модна ревија, први љубавни дуел, прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја у Великом Трнову. Тада је под европским утицајем формиран први дувачки оркестар у земљи, постављена је прва позоришна представа на отвореном, а глумци су били чланови локалне аматерске трупе. У годинама после ослобођења дошли су и први утицаји западноевропске моде, тако су се улицама Великог Трнова даме и господа обучене по француској моди мимоилазиле с онима у традиционалним ношњама. Сасвим очекивано, најконзервативнији део друштва пружио је жесток отпор многим модним трендовима из Европе. На мети су се нашле раскошне дуге хаљине с дубоким деколтеом, кринолине, ришеви, а исто тако и богато украшени пуф рукави. Нису поштеђени ни шешири са нојевим пером и велом. На једној од пожутелих страна ондашњег листа „Борба“ читамо: Ако треба да упоредимо нове модне трендове у Трнову и оне у осталим бугарским градовима, Трново по разноликости у модној понуди заузима прво место. Има дама, а њихов број није мали, које носе цилиндар, исто као што су у прошлости Туркиње и Албанке носиле фес. Ако свему томе додамо маникир и кармин на уснама, изгледа да наше Трновке слободно конкуришу, што се кармина тиче, Францускињама, а када су сређени нокти и шешири у питању – Туркињама и Албанкама. Ове жене су бесрамне, а није нам јасно како их њихови мужеви трпе и допуштају им такве оригиналности. Ово није наша традиција одевања, већ једна мешавина која жене чини смешним, а ми се чудимо да ли су то Трновке, Европљанке, Туркиње или Албанке. Стога ми предлажемо да власти ствари узму у своје руке, јер мора да је сам ђаво овде умешао прсте.

Локална штампа не критикује једино дамски стил одевања који сматра пригодним само за варијетее, него и кинематограф, грамофон, фудбалске утакмице, „лаке“ романе проглашавајући их криво схваћеном цивилизацијом. Носиоцима овог „бесрамног понашања“ сматране су неке интелектуалке, учитељице и државне службенице, које су, пошто су се избориле за своју финансијску независност, чак затражиле да се разведу од својих мужева пошто су их сматрале заосталим и примитивним. И пошто су најбрже прихватиле модеран начин живота, управо ове жене су диктирале градску моду. У то време је у Великом Трнову отворено много кројачких радњи и модних атељеа. Али су имућни бољари, као што су звали становнике Трнова по алузији на средњовековне бугарске племиће пре него што је Бугарска пала под турску власт, наручивали себи одећу и костиме за балове и друге свечане прилике из иностранства.

Трновке су биле сујетне, а ништа мање сујетни нису били и бољари који су посебно држали до свог елегантног европског изгледа, прича Тодорка Недева. Искуснији мајстори кројачи су израђивали одела по мери и одабраном кроју за трновску господу. У Велико Трново су пристизали префињени и имућни мушкарци из осталих места у северној Бугарској како би користили услуге локалних шнајдера. Модисткиње су такође биле веште у свом занату, оне су набављале модне часописе с кројевима из западноевропских земаља, те шиле женске комплете по њима. А посебну пажњу су привлачиле обдарене природним талентом врсне плетиље и хеклачице које су правиле модерне у то време блузе, џемпере, весте. Тражиле су их и даме из Русеа и Свиштова како би набавиле неки занимљив и несвакидашњи одевни предмет.

Ако се времепловом вратимо у прве деценије минулог века, видећемо даме одевене у раскошне хаљине и отмену господу у рединготима, који на глави имају цилиндар, а у руци држе елегантан штап.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Галерија

Више из ове категориjе

Празник бугарског филма у Риму /27-30. јун/

С доласком лета почиње и сезона фестивала, а један од најзанимљивијих културних догађаја је свакако Фестивал бугарског филма у Риму . И ове године организатори овог догађаја – глумица Жана Јаковљева и екипа Бугарског културног института у..

објављено 27.6.19. 13.59
Ибрахим из Рибнова

Валери Поштаров: Фотографија је у стању да заустави време

„ Одувек сматрам да је фотографи ја упоредива са поезијом. Она је заправо поезија визуелних уметности, јер код ње нема баш много технике. Фотографија ослобађа уметника условности које присуствују у другим жанровима визуелних уметности. За њих је..

објављено 25.6.19. 11.04

Владимир Димитров-Мајстора – једна од најупечатљивијих фигура у бугарском сликарству

Немогуће је помешати слике Владимира Димитрова-Мајстора са радовима другог сликара. Димитров је са својим јединственим стилом и ликовима које је створио оставио дубок траг у бугарском сликарству и свести људи. Посебну пажњу привлаче женски ликови..

објављено 23.6.19. 09.30