Холандски колекционар излаже преко 100 ћилима у Великом Трнову

Примерци из различитих ћилимарских области заблистаће бојама, лепотом и беспрекорном израдом у изложбеним просторијама „Рафаел Михајлов“ у Великом Трнову. 14. јуна ће у некадашњој престоници Бугарске бити отворена изложба под насловом „Боје, орнаменти, дизајн“ на којој ће бити приказано више од 100 ћилима из личне збирке Јапа ван Белена.

Холанђанин Јап ван Белен је Бугарску први пут посетио пре пола века. Тада је на путу за Истанбул прошао кроз нашу земљу а толико су га очарале природне лепоте и срдачни људи да је потпуно заборавио куд је кренуо. Почео је често да посећује Бугарску а пре 12 година је напустио своју домовину и трајно се преселио у Бугарску – купио је кућу на мору, неко време је живео у Котелу, а данас у Трнову живи у суседству куће славног бугарског песника, публицисте и фолклористе Петка Славејкова. И пошто се заљубио у природу наше земље почео је да сакупља традиционалне ћилиме у чијим су шарама и орнаментима запечаћене лепоте биљног и животињског света.

Публика у Великом Трнову ће имати прилику да види једну несвакидашњу изложбу која представља примерке западног и источног ћилимарства, каже др Анита Комитска, кустос изложбе и директор Историјског музеја у Чипровцима. Јап ван Белен у својој колекцији има не само бугарских ћилима него и таквих које је набавио из блиских и далеких земаља, тако ће поред чипровског и котленског ћилима бити приказани и примерци из балканских и кавкаских земаља. Занимљив је начин на који је аутор организовао изложбу – предмети су распоређени у осам простора, хронолошким редоследом или на основу орнамената. Тако, рецимо, представља једну од омиљених тема код чипровског ћилима – пилиће, а посетиоци ће бити у прилици да испрате развој тог мотива. Биће изложени примерци старији од 250 година.

Колекција Јапа ван Белена укључује преко 200 ћилима, од којих највредније нећете видети ни у националним музејима код нас. Према Анити Комитској, једни од најдрагоценијих примерака израђени су у Чипровцима а најчешћи мотиви на њима су пилићи и винова лоза.


Најстарији примерци на изложби су чипровски молитвени ћилими типа „бакам“ (по црвеној и црној боји добивеној од самлевеног дрветаCaesalpinia bahamensis – прим. прев) и „гарибалда“(по врсти кратке горње одеће – прим. прев), каже Анита Комитска. Ћилими су ткани на вертикалном разбоју а карактеришу их геометријски орнаменти. Бојени су природним бојама које ћилиму дају мекоћу а истичу лепоту различитих тонова и нијанси, поред тога продужују живот производа. Ми као представници Историјског музеја у Чипровцима смо посебно захвални Јапу ван Белену који нам је на овогодишњем Фестивалу чипровског ћилима поклонио један стар и веома драгоцен „бакамски“ ћилим. Купио га је у турском граду Конији и вратио га је у град у којем је био израђен. Током Османске владавине у Чипровцима су ткали на хиљаде квадратних километара молитвених ћилима, а „бакамски“ ћилими су једни од најбољих примерака молитвеног ћилима.

Да ли се данас, напредовањем технологија и усавршавањем технике ткања, ћилимарски занат развија, проширује спектар орнамената и боја или само понавља оно што је већ осмишљено?


Непроцењиво је то што се за израду ћилима – бар оних у Чипровцима и Котелу, и даље користе старинске технике ткања, одговара Анита Комитска. Чипровске ткаље углавном користе вертикални разбој, а резултат је глатка тканина с два лица. И данас локални становници настављају да ткају ћилиме на овај начин, да израђују моделе из различитих историјских раздобља, а тканине боје природним бојама.


2014. године је чипровски ћилим уврштен на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Ова чињеница не само што је повећала његову вредност већ је привукла пажњу многих странаца који своје домове декоришу бугарским ћилимима. Један од њих је Холанђанин Јап ван Белен који спасава вредне примерке бугарског ћилимарства и с великом љубављу их чува и представља публици.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива

Више из ове категориjе

Данијела Костова – сликарка која је спаковала „Рингтурм“ и истражује природне стихије

Почетком лета једна арт инсталација је привукла пажњу Бечлија – са врха зграде „Рингтурм“ спустила се огромна фотографија бебе-космонаута на чију је кацигу слетео бели голуб раширених крила. Пројектом „Снови о будућности“ бугарска сликарка..

објављено 14.10.19. 11.42

Везење гоблена – лепо и подељено лудило

Прошла су времена када је Бугарка везла мрачне слике према нејасним, често ручно цртаним обрасцима. „ Данас вез напредује огромним корацима. Захваљујући техничком прогресу и Интернету наш поглед на свет постаје све опширнији“ – каже Валентина..

објављено 12.10.19. 08.00

Рафаела Рафаелова – уметник чија машта не познаје границе

Какво је то осећање сликати слику и бити део ње ? Ово питање би себи поставио свако ко је имао прилику да прочита нешто о Рафаели Рафаеловој и њеном хобију који има важно место у њеном животу. Она је један од првих виртуелних уметника у Бугарској..

објављено 11.10.19. 14.13