Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Црногорски сабор препорађа традиције, културу и дух Граоваца

7
Фотографија: @bulgarianroots​

На манастирским ливадама крај манастира у селу Гигинци, у западном делу наше земље, друго лето заредом Граовци, како називају људе из околине Перника и Брезника ће организовати празник да би представили своје традиције, веру, фолклор, занате, таленте и дух свог краја. Тродневни Црногорски сабор ће се одржати од 12. до 14. јула а очекују се гости из свих крајева Бугарске.

Скоро 30.000 људи дошло је на прошлогодишње, прво издање овог Сабора крај Гигинског манастира Светих бесребреника Козме и Дамјана, а отприлике најмање толико људи изблиза и издалека већ се спрема на пут у Гигинци, јер како сами кажу родољубље нема цену.

За три дана пријавило се око 900 учесника – прича Иванка Василева, главни стручњак Одељења за културу општине Перник. - Наши гости биће неколико великих ансамбала – “Родопа”, “Тракија”, Берковска лимена музика, народни певачи Иван Дјаков, Румјана Попова. На сцени под ведрим небом наступиће и вољени певачи из граовског краја – Сорина Богомилова, Валерија Момчилова, Борјана Василева, Димитар Лукарски, Ана-Марија, Лиљана Галевска, Софија Илијева, Ева и Ива Валентинови, Антонио Симеонов, Георги Гјолски.

Домаћин празника – Гигински манастир, имаће и свој програм. Сабор ће бити отворен молебаном за здравље и напредак, а биће извршено и водоосвећење.

Имаћемо и тзв. колоквијум који ће се одржати у манастиру – додаје Иванка Василева. – Прошлог лета он је био посвећен ходочасничком туризму а ове године тема ће бити “Храна будућности”. Тим поводом гостоваће нам деда Епифаниј – најбољи мајстор у кухињи Свете Горе, који је на ову тему издао и књижицу. За све присутне он ће водити „кулинарски час“. Током три дана Сабора деда Епифаниј ће у Гигинском манастиру показати и своје кулинарске вештине.

Посетиоци Сабора ће имати прилику не само да пробају специјалитете монаха са Свете Горе, него и да купе еколошки чисте производе који ће се продавати у „алеји манастирских произвођача“. Надалеко су познате гибанице и зељанице из граовског краја.

Предвиђена је и „алеја заната“ где ће грнчарски точак окренути мајстор Светослав Жељасков, а музеј у селу Бусинци ће приказати керамичке производе из своје богате колекције. На програму су и реконструкција старог бугарског села, изложба различитих пољопривредних животиња, демонстрација традиционалног бугарског појасног рвања „кореш“.


Граовски обичаји су освојили многе медаље на Сабору народног стваралаштва у Копривштици – наставља своју причу Иванка Василева. – Читалиште у селу Владимир ће заједно са једном 83-годишњом женом представити обичај “Одлазак по кума“ – са живим петлом, таљигама, даровима. Занимљив је и обичај “Вођење невесте на воду” који ће представити читалиште у селу Јарџиловци. Гости ће видети и реконструкцију свадбеног обичаја “Показивање дарова” групе из села Пештера, ревију старих народних ношњи из граовског краја и још много тога. Свака општина ће на Црногорском сабору представити своје најбоље саставе.

У ревији старих народних ношњи учествоваће и осмомесечна беба – најмлађи учесник граовског празника, која ће заједно са својом мајком представити ношње из 19. века.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије са првог издања Црногорског сабор: пројекат Бугарски корени / @bulgarianroots​




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20