„И овог лета удео увозног воћа и поврћа на бугарском тржишту износи до 80%”, изјавила је у интервјуу Бугарској новинској агенцији /БТА/ председник Управног одбора Националног савеза вртлара Маријана Милтенова. Због града и уследиле суше у августу цене воћа и поврћа на домаћем тржишту остају високе.

Село Цар Самуил, у околини града Силисрте /североисточна Бугарска/, пример је тога како се пољопривредна производња може променити у зависности од услова, потрошње и тражње. До пре неколико година село је било лидер у узгајању дувана сорти Барлеј и Вирџинија. Међутим, као резултат ниских откупних цена и проблема у вези са откупом, пољопривредници су одустали од дувана и почели да у вртовима гаје кајсије. У њивама на обали Дунава, где је наводњавање могуће, „поникла“ су поља сочних лубеница. Село је у региону стекло славу као „село са најслађим лубеницама“. Али локалним пољопривредницима то као да није било довољно. Поред производње кајсија, лубеница, брескава и трешања, развила се и производња поврћа. У веома кратком периоду појавиле су се стаклене баште у којима се и зими и лети узгајају краставци, парадајз, зелена салата и др. који се затим продају на пијацама у североисточној Бугарској.

Нури Исмаил из села Цар Самуил потиче из породице вртлара. У сезони зимнице срели смо га на пијаци у оближњем граду Кубрату. Заједно са својом женом Ајше продају парадајз, патлиџан, љуте папричице, краставце, паприку итд.:

Мој отац је утемељивач вртларства у нашем селу. Пре скоро 45 година први је овде почео да узгаја поврће – каже Нури Исмаил и наставља: Данас ја настављам традицију. По занимању сам столар али сада се бавим узгајањем поврћа од чега и живи моја породица. Вртларство захтева рад и упорност, а најважнији фактор је заливање. Пољопривредници не знају за одмор ни зими ни лети. Цене у провинцији су ниже од оних у Софији. Узгајамо бугарску сорту парадајза која се зове „ружичаста магија”. Први пут ове године успевамо да парадајз продајемо по цени од 2,50 лева /око 1,30 евра/ по килограму. Досада су цене увек биле око 20 стотинки /око 0,10 евра/. Сваке године у време спремања зимнице цене драстично падају, али ове године због кише, града и суше у августу - скачу. Своје производе продајем углавном на пијацама у Тутракану и Кубрату.

Највећи проблем у овом делу Добруџе је безводност. И мада се село налази на само десетак километара од реке Дунав, системи за наводњавање из доба социјализма су уништени, а због каршке земље вода је овде на великој дубини. Нури Исмаил је у свом дворишту ископао бунар што га је коштало 10.000 лева /око 5.120 евра/. Уз помоћ своје деце успева да узгаја поврће, али каже да млади немају жељу да се баве вртларством. На питање колико је воћа и поврћа на пијаци у Кубрату бугарског порекла Нури Исмаил одговара:

Бугарско воће и поврће чини око 20%. Осталих 80% отпада на увоз из Румуније, Турске, Грчке. Људи који нуде малу количину пољопривредних производа су пољопривредници и по томе их можете препознати. Погледајте шта је све на суседним тезгама - нуди се паприка, парадајз и друго поврће у великој количини. То су прекупци. Можда се питате зашто је тако? Зато што је наша села захватила депопулација, млади траже посао вани, сељачки рад их не привлачи, јер захтева време, жељу и непрекидан рад.

Превела: Албена Џерманова