Археолози који су овог лета наставили раскопавања раног римског војног логора и тврђаве Алмус у граду Лому, наишли су на драгоцене налазе који бацају светло на цели овдашњи Подунавски регион.
Археолози су почели радове у римском Алмусу 1986. године који су потрајали до 1990. г. Истраживања су обновљена 2015 г., а прошле и ове године она су настављена уз финансијску помоћ Министарства културе и општине Лом. Археолози су почели проучавање раних периода римског утврђења Алмус о којем су научници располагали само индиректним подацима. Ови слојеви потичу из доба владавине династије Флавија у другој половини првог века, а међу њима су стари бедем и порушена римска касарна спаљени под непознатим околностима. Добро очувани су налази у слојевима из раних периода римског присуства на овом поднебљу који пружају драгоцене податке о историји некадашњег Лома и околине. Све је ово за Радио Видин изјавио Валери Стоичков, кустос градског Историјског музеја и члан тима истраживача.
„У питању је једна од важних утврђених римских станица на Римском обалском путу дуж Дунава која је поред градова Рацијарије и Бононије једно од места са најранијим присуством римских војних јединица. Ратови су се у том периоду водили са променљивим успехом, те је могуће да је овај рани логор уништен у некој од борби цара Трајана са Трачанима. Научницима су веома интересантни налази откривени у тој касарни. Посебно се истичу метални предмети који умногоме личе на данашње медаље које се додељују за војне заслуге. Једно од ових одликовања израђено је од висококаратног злата, тежина му је већа од 1 гр, а по свој прилици је било награда која је уручена неком центуриону (командиру центурије у римској легији) или неком вишем војном чину. Пада у очи квалитет керамичких судова откривених у војничким просторијама. Ови легионари су примали веће плате и били у могућности да одржавају виши стандард живота од осталог становништва.“
Посебно важан податак за археологе су руине репрезентативне зграде, датиране на 2-3. век. Малтер и зидови грађевине су у више боја – црвеној, жутој, зеленој, белој што такође показује да су њени обитаваоци били вишег социјалног статуса. „У њој смо пронашли тегови за вагу чији параметри одговарају римском мерном систему. То нас наводи на мисао да је ова зграда коришћена за трговинске послове и контролне делатности, није искључено да је коришћена као царина” – појашњава Валери Стоичков:
„Ове податке повезујемо са кратким сведочењем из оног доба да је тадашњи Алмус био најзападнија тачка Илирског царинског комплекса. Зато и мислимо да није искључено да је зграда коју тренутно истражујемо коришћена као царинска служба. Порушена је средином III в., за време најезда Гота који су у оном доба већ настањивали доњи ток Дунава. Занимљиви су и подаци о једној другој грађевини коју смо откопали 1990.г. И она је била касарна, доста скромније опремљена, али такође баца светло на онај историјски период. На основу свега тога могу да кажем да свој рад оцењујемо као успешан у целини. Нисмо се надали да ћемо наићи на толико добро очуване слојеве из раних периода који употпуњују слику о начину живота на бугарском поднебљу.“
Уредила: Гергана Манчева /на основу публикације Радио Видина/
Превод: Ана Андрејева
Фотографиje: medianews.bg
Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше црноморске обале. На данашњи дан слави се и храмовска слава цркве Светог свештеномученика Харалампија, коју..
Поводом 125 година од смрти Капетана Петка војводе, у Тополовграду ће 7. фебруара бити откривена спомен-плоча са његовим ликом, преноси БТА. Плочу је општини донирао Наско Гелимачев, а постављена је на постамент у централном делу града.
Бугарска 4. фебруара обележава 153 године од рођења Гоце Делчева, једног од најзначајнијих револуционарних вођа који је свој живот посветио ослобођењу Македоније и Једренске Тракије. Тим поводом, у Благоевграду ће бити одржана свечаност и положени..
Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше..