Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данијела Костова – сликарка која је спаковала „Рингтурм“ и истражује природне стихије

Почетком лета једна арт инсталација је привукла пажњу Бечлија – са врха зграде „Рингтурм“ спустила се огромна фотографија бебе-космонаута на чију је кацигу слетео бели голуб раширених крила. Пројектом „Снови о будућности“ бугарска сликарка Данијела Костова је изазвала много позитивних емоција, али је поред тога натерала људе да размисле о симболима присутним у њеном делу.

Слика се појавила на згради подигнутој после Другог светског рата, која је постала симбол новог почетка. А то обогаћује причу и даје порукама допунски смисао. Тако, на пример, дете-космонаута може да се тумачи као порив ка открићима, док је птица оличење човековог сна за летењем. Идеја о свету пак је представљена као крхка дечја играчка која се врти само ако су сви њени делови синхронизовани.


„Снимила сам једну дечју висећу вртешку која на неки начин представља свет са његовим повезаним елементима, – прича Данијела Костова. – То су планете, космонаут, ракета и сви се они крећу једино ако су у балансу. Управо таква је и једна од основних порука мог дела – баланс у природи и човеков однос ка свету. Димензије и пропорције такође су од значаја – беба је исувише велика у односу на играчку. Тј. ради се о промењеној перспективи и о томе да је све релативно, у зависности од тачке гледишта и позиционирања. То огромно дете може да буде симбол наде, али истовремено и претње, јер мислимо да смо већи од света, али смо у ствари начинили само један дечји корак у разумевању Васионе.

Како се раздрагани лик бебе која већ сања о будућности преплиће са глобалним проблемима са којима смо суочени, независно од тога на којој тачки планете живимо?

„То је збирни лик будућности – перспектива наше деце, Васиона као место сусрета различитих држава, чак својеврстан позив ка толеранцији, – одговара сликарка. – По мени ми дајемо деци мали кредит, али она поседују снагу да инспиришу и да стварају предуслове за промене. Сасвим недавно смо били сведоци како су деца из целог света изашла на улице и позивала политичаре да посвете пажњу глобалном загревању. Било је потребно да им то управо деца кажу, јер ће она живети са последицама свега што се тренутно дешава.“

Већ 18 година Данијела Костова живи у Њујорку, где је схватила свет боље „због сусрета са тим мноштвом заједница, језика, понашања“. Наступа као интердисциплински уметник и суделује са колегама из различитих сфера како би инспирисали занимљив разговор ван тесних оквира појединих жанрова и отворили бројна врата – ка себи и ка публици.


„Већ неко време се бавим темом о природним стихијама – сакупљам фотографије поплава и урагана који су погодили различите тачке света и разматрам их као појаве које нам „отварају очи“ за, на први поглед, невидљиве ствари, – наставља Данијела Костова. – Замислите једну кућу без зидова и одједном ће вам се све открити – настаје тренутак неочекиваности и ствари мењају своја места. Посматрала сам шта се дешава око нас – урагани у Пуерто Рику, у Тексасу као ефекат људских активности. Занимљиво је да гледаш како у држави чији су грађани навикли на комфор, слична ситуација може да свакога избаци из равнотеже и да, у зависности од реакције појединца, испољи различите људске суштине.“

Сликарка је представила свет који се распада у свом последњем делу насловљеном „Виша земља“ у којем самозадовољни каубој седи у црвеној фотељи са лименком и телефоном у руци, док се све око њега руши.


Превод: Александра Ливен

Фотографиje: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20