Рада Јакова каже да се успех једног ликовног уметника не мери бројем продатих дела него степеном до којег је успео да формира јединствен, индивидуални стил. Рада је Бугарка која дуго година ствара и живи у иностранству. Недавно је приредила своју прву изложбу у нас, коју је пре тога приказала у низу престижних галерија у Прагу, Амстердаму, Хагу, Њујорку, Бечу и Лондону.

У „Кући Софије“ изложена су платна посвећена савременој жени, сликана у периоду 2017-2019. г. у мешовитој техници од акрила и уља на воденој бази, уједињена називом "Прелудијум". Рада Јакова је завршила Ликовну гимназију у Софији, а у Бечу је студирала сликарство на Универзитету примењених уметности. Од 7 година гради каријеру у Холандији. Каже да приређивање изложбе у Софији није било лако из логистичког аспекта, јер су њени радови велики, те је тешко превозити их на велика растојања. Позив да овде излаже прихватила је као комплимент њеној уметности. Ја се бавим сликањем и често цитирам једног од мојих професора који је волео да каже како прави сликар тај који за своја дела користи велику кичицу – каже Рада Јакова и наставља:

Идеја је у томе – да се ради смело и са замахом. Мој први атеље био је око 70 метара квадратних, па ја у том простору нисам знала шта радити. Тако ми је синула идеја да правим велика платна. Неко ми је тада рекао да нећу у томе успети, а мени треба баш то, да ме почну убеђивати како не могу ово или оно – то ми је највећа мотивација. И тако сам почела са великим платнима, али је тешко преносити их, теже се и продају, али су ипак остала моја пасија. У задње време покушавам да напустим платно, а то значи да користим савршено друкчији медиј, рецимо видео, то је својеврстан експеримент са самом собом.

Жена је моја тема, било шта сликала, ја себе изражавам кроз жену. Ова ме тема заокупља откако сам постала мајка. Али ме занима све с чим се жена суочава у животу – њене улоге у друштву: мајка, домаћица лепотица, запослена жена, добра жена – свесни смо да су то клишеи па ипак настојимо да се у њих уклопимо. Ја се против тога буним, али у борби за равноправност са мушкарцима не смемо заборавити да је највећа моћ жена – женскост. Тако и приказујем жену на својим сликама – снажну, женствену и уверену у себе. Ове се особине узајамно допуњују. Верујем да сам публици оставила мало простора, па ће она имати прилику да моја дела посматра и схвати кроз сопствену призму и на основу својих осећања и идеја.

Тренутно Рада Јакова ради у Краљевској ликовној галерији у Хагу. Тамо организује догађаје и културне манифестације намењене странцима који говоре енглески, а они чине половину становништва града. Поред тога приређује и радионице за децу.

Волим да сликам у свом атељеу – додаје сликарка. – Организујем изложбе, није лако, али систем то омогућује. Старе школе, којима предстоји рушење, привремено се уступају сликарима и они пуштају машти на вољу осликавајући зидове. Имам на располагању невероватну учионицу, тамо могу да се раскомотим и мрљам разним бојама до миле воље. Холандија ме је пуно тога научила, променила ме је у смислу да сам постала отворенија према другима, толерантнија. Сада, док сам у Бугарској, имам пуне руке посла, јер сам се пре изложбе вратила са ликовне колоније у Бургасу. Приликом путовања упознала сам многе колеге, а то ми причињава велику радост. Одувек мислим да ликовњаци треба да буду такви – слободоумни, да се осећају и понашају боемски. Оно што сам овде видела, јако ме обрадовало. Овдашњи ликовни уметници су на светском нивоу.

Превод: Ана Андрејева