Тужно је што савремени човек нема времена да ужива у звезданом небу. Ретки су људи који ће препознати и лоцирати сазвежђа на ноћном небу. Али, срећом, има и оних који су жељни да нешто ново науче о планетама и звездама и завире иза вела тајни Васионе. Одличну прилику за посматрање звезда пружају планетаријуми.
„Идеја о отварању планетаријума у Бугарској настала је већ давне 1957. године која је означила почетак космичке ере. Уређај који пројектује небо обасуто звездама и кретање планета на полусферичну куполу планетаријума такође се зове планетаријум,“ прича Димитар Колев, доцент на Институту за астрономију Бугарске академије наука, који већ четири деценије ради у Националном опсерваторијуму у Рожену. „Први планетаријум у Бугарској је 1962. године у Димитровграду израдио љубитељ астрономије Милко Миланов.
У те сврхе је Милко користио бакарну сферу са моћном лампом и пар дијафилмова који приказују небо. За десетак година заменио га је Цајсов планетаријум, уследила је куповина још 5-6 уређаја којим су опремљени бугарски планетаријуми.“
А има их неколико. У Димитровграду, Смољану, Варни и њеној околини, Јамболу, Старој Загори и Габрову. У склопу комплекса „Камчија“ крај Варне је у рад пуштен нови дигитални планетаријум, какав су 2015. године набавили и у Пловдиву. Али су гости и становници престонице и даље ускраћени за уживање у звездама. Софија је једина европска престоница без планетаријума отвореног за јавне посете.
„Још 1960. године је Влада донела одлуку којом је обавезала Градски народни одбор да у сарадњи с Бугарском академијом наука изгради планетаријум у Софији. Али надлежни нису реаговали. Пре 12 година је предложено да се на плацу у власништву БАН подигне планетаријум по пројекту младе архитекткиње Елене Даскалове из Смољана. Нажалост, нису обезбеђена средства потребна за изградњу објекта, што је и даље највећи проблем,“ с тугом у гласу каже доц. Димитар Колев.
Слична је прича и у Бургасу. Пројекат изградње планетаријума и опсерваторијума је одобрен пре 7 година. Према последњим подацима, у близини Морског врта се гради простор који ће бити приступачан и отворен за све а вероватно ће на том месту бити подигнута мала структура висока 8 м која ће бити опремљена звезданим планетаријумом.
„Планетаријуми су веома користан изум пошто омогућавају симулацију звезданог неба, а људи су одувек показивали интересовање за астрономију, небеска тела и њихово кретање.
Они имају изузетан едукативан значај, а у последње време све чешће служе и за разоноду људима. У планетаријумима се помоћу дијафилмова могу представити чак и нека књижевна дела. Астрономија још није укључена у наставни план у бугарским школама, а сведоци смо процвата астрологије у складу с којим се лансирају неистините тврдње и теорије, на пример, да је Земља равна и сл. А то су ствари које људи треба да знају,“ сматра доц. Колев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: архиваГотово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..