Северозападна Бугарска је међу најсиромашнијим регионима у ЕУ, али је она најбоље очувана у погледу природе. Осим тога, овај део наше земље још увек није погођен масовним туризмом. Два су разлога за то. Први је то што овде нема великих индустријских предузећа која, зна се, загађују ваздух и земљиште, а други – веома лоша инфраструктура, која отежава приступ туриста овом крају богатом природним и културним наслеђем. „Али глобално гледано управо ова дивља, тешко приступачна места имају све већу туристичку вредност“ – тврди новинар Маријана Гомилева са сајта severozapazenabg. 

У доба пандемије је забележено знатно повећано интересовање за гостинске куће у региону. У неким местима се нуде разноразне атракције као на пример брање биљака, мужење крава, спремање традиционалних јела према старим рецептима и др.

На шта мирише северозападни део Бугарске?

„Мирише на ружичасти божур, на јагорчевину по пољанима Врачанског дела Старе планине, на свеже испечене торлачке гибанице које се праве од дебелих кора, на свежину на стотине планинских речица и потока, посебно у пролеће када су водопади бујни, на чашу вина боје рубина од сорте Гамза која је специфична само за овај регион Бугарске. Мирише још на свеже спремљену дунавску рибу, па и на тамјан манастира којих овде има на претек“ – не скрива своје емоције Маријана.

Вино и сир као део туристичког мозаика  

Северозападна Бугарска је виноградарско подручје. Овде се узгајају типичне локалне сорте Гамза, Памид и др. У винаријама, које су као и мноштво фарми крава и млекара део визиткарте региона, се организује дегустација вина. Чиста природа и пространи пашњаци пружају идеалне услове. Мештани су своје винарије отворили за туристичке посете и пружају им прилику не само да дегустирају вино него и да се изблиза упознају са производним процесом.

Тако је на подручју села Боровица у општини Белоградчик, где се налазе и чувене Белоградчишке стене. „Тамо су људи уложили новац у фарму крава, која је истовремено и млекара. Потрудили су се да обезбеде затворени производни циклус“, каже Маријана Гомилева.

У близини села пак се налази дивна винарија која такође гостима нуди дегустације. Комбинацију винарије и млекаре у њеној близини, које дочекују туристе, имамо и у селу Типченица, у околини Враце. У селу Стакевци, пак, постоји посебан дечји камп у којем сеза малишане организује брање биљака и пружа им се могућност да виде срне, зачеве, пауне, ћурке… Деца могу да пробају да помузу краву, козу...“ – објашњава Маријана.

Фестивалски туризам је други адут за одрживи пословни развој региона. Овде, у сликовитом граду Берковица, се одржава чувени Фестивал малине. И још:

„Организује се и Фестивал торлачке кухиње „Бел муж“ – тако се зове јело типично за северозападну Бугарску које се спрема од млечних производа. У селу Баница се одржава Фестивал гибанице. Гибанице су тамо различите и увек укусне, а прави се и гибаница са јагњећим изнутрицама. Веома распрострањен је торлачки зачин „бабина душица“ који јелу придаје специфичан мирис. Сви ти фестивали доприносе развоју сеоског туризма. Најстарији и најпознатији је Фестивал „Од Тимока до Искара“ у  Белоградчику. Реч је о фолклорној манифестацији у којој учествују извођачи из северозападне Бугарске, али има и много учесника из суседне Србије и која представља апотеозу локалне културе и кулинарског наслеђа“ – каже у закључку Маријана Гомилева.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Маријана Гомилева и Severozapazena.bg