Георги Иванов исписао је златним словима своје име у историји као први Бугарин и представник балканских народа који је у Свемиру провео један дан, 23 часа и 1 минут. На данашњи дан пре тачно 43 године – 10. априла 1979. г. у 20 часова и 34 минута, по московском времену, у орбиту око Земље је послата космичка летелица „Сојуз-33“ са интернационалном посадом, у саставу командир Николај Рукавишников из Русије и први бугарски космонаут Георги Иванов. Летелица је облетела Земљу 31 пут.
Бугарска је постала шеста свемирска земља у свету после Совјетског савеза, САД, Чехословачке, Пољске и Немачке Демократске Републике.
Специјално у те сврхе је тим бугарских научника израдио посуђе, а разрађене су и различите врсте јела за космонауте.
Према плану наш први космонаут је требало да проведе у космосу 7 дана, али је проблем са једним од мотора осујетио спајање брода са орбиталном станицом „Саљут 6“ и то је приморало посаду са командиром, руским космонаутом Николајем Рукавишниковим да се врати на Земљу после 31 пуног облетања Земље. Док су из Центра за управљање летом тражили начин да их живим врате на Земљу, космонаутима је наређено да се одмарају. Иванов је део тог времена искористио да сними 72 кадра, велики део којих је нашао место у документарном филму Валерија Маринова „Лет на ивици бескраја.”
„Узео сам са собом бугарску заставу, „Историју словенобугарску“ Паисија Хиландарца, шаку земље из старе бугарске престонице Плиске и са врха Шипка – симбола херојства и борбе за ослобођење Бугарске од Османлија,“ рекао је својевремено за Радио Бугарску Георги Иванов.
Занимљива је прича око капсуле намењене меком спуштању којом се руско-бугарски тим вратио на Земљу. Иванов ју је поклонио музеју у свом родном граду Ловечу, а касније је премештена у Музеј авијације у Пловдиву.
Поводом обележавања Међународног дана авијације и космонаутике – 12. априла, улаз у Музеј ваздухопловства „Крумово“ у Пловдиву ће током читавог дана бити бесплатан, а посетиоце очекује и специјалан програм.
Припремила: Весела Крстева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС – архива, БНР – Тонска архива, airmuseum-bg.com
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..