Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Тачан одговор нашег квиза:

Асен Пејков је аутор девет метара високе статуе Леонарда да Винчија на аеродрому у Риму

Фотографија: архива

У домовини најпознатијих вајара и сликара – Италији, статуу Леонарда да Винчија која дочекује и испраћа путнике на истоименом аеродрому, познатом и као Рим – Фијумићино, израдио је наш сународник. Име му је Асен Пејков, а за њега мало ко од нас зна. Али су му зато Италијани одали дужно признање и у знак поштовања назвали по њему мали трг испред његовог дома, у близини Колосеума. Тиме ово место и данас чува успомену на један бугарски таленат у легендарној улици Маргута, у којој су стварали Пабло Пикасо и Салвадор Дали.

На питање "Који је бугарски вајар направио статуу Леонарда да Винчија на римском аеродрому Фијумићино?“ већина корисника сајта Радио Бугарске дала је правилан одговор, наиме: Асен Пејков.


Највише тачних одговора дали су корисници сајта Радио Бугарске на грчком језику – 61%. Изузев пратилаца сајта на турском језику, сви остали су у већини случајева изабрали тачан одговор.

Популарност рођеног 1908. године у Софији Асена Пејкова превазишла је границе његове родне Бугарске, Италије, али и Европе. Пејков је Државну академију ликовних уметности завршио са златном медаљом, у класи вајара проф. Андреја Николова. Са 30 година напустио је домовину и отишао у Италију где је постао једна од водећих фигура италијанског вајарства.


Током 40-их година минулог века Асен Пејков је већ извојевао место у уметничком животу Рима. У то време је држао атеље у легендарној улици Маргута а кретао се у друштву звезда светске славе. Међу његовим пријатељима били су Виторио де Сика, Федерико Фелини, Ава Гарднер. Током 50-их и 60-их година 20. века Пејков је био један од најтраженијих и најцењенијих скулптора и портретиста у Италији, а више од 1.000 његових радова постало је део приватних збирки у САД, Европи и Јужној Америци.


Статуа Леонарда да Винчија висока 9 м, коју је вајар израдио након што је освојио конкурс који је расписала Општина Рим, свечано је откривена 19. августа 1960. године. Асен Пејков је генија ренесансе поставио на постоље високо 3 м.

Нажалост, вајар који је био поштован не само у Италији него и шире, није успео да за живота добије заслужено признање у својој домовини. 1969. године је његов пројекат изградње споменика Кану Аспаруху добио само стимулативну награду. Након богатог стваралачког живота који је трајао више од три деценије, Асен Пејков је овај свет напустио 1973. године у Италији.


Данас се радови Пејкова могу видети у 16 италијанских градова. А у кафеу "Греко" у Риму – омиљеном месту интелектуалне елите, књижевника и уметника, може се видети барељеф Асена Пејкова и мала црвена слика његовог брата Илије – сликара који је видео Свемир.

Уз срдачну захвалност свима на одзиву, позивамо вас да и убудуће учествујете у нашем квизу. А ново питање је:

Ко је створио праксу за одржавање менталног и физичког здравља познатију као панеуритмија?

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Протођакон Љубомир Братоев: Прва богослужења на бугарском у Берлину била су у салону наше амбасаде

Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..

објављено 4.3.25. 11.30

Почео Велики пост пред Ускрс

После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..

објављено 3.3.25. 09.49

Православни хришћани у Бугарској данас обележавају Велике задушнице

БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице,  један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу.  Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне,   увек падају у..

објављено 22.2.25. 07.55