Пут ходочашћа за Сантијаго де Компостела датира још из средњег века. Ово је практично прва ходочасничка рута на Старом континенту. Данас је једна од укупно 48 културних „рута“ које је сертификовао Савет Европе, а које су везане за европске вредности и демократију. Једна од ових рута прати ширење дела Ћирила и Методија, твораца словенске писмености и проповедника хришћанства, а резултат је дугогодишњег истраживачког рада бугарских научника.

Истраживачи су утврдили постојање огромног броја споменика и локалитета повезаних са Светом браћом на Старом континенту. Познато је да су Ћирило и Методије свети заштитници Европе, заједно са Бенедиктом Нурсијским. "То су две културне и духовне традиције континента: западна – Бенедиктова, и источна – Ћирила и Методија. Међутим, не треба их раздвајати, јер се њихов рад шири како на исток тако и на запад", каже проф. Славија Барлијева, заменик директора Ћирило-методијевског научног центра Бугарске академије наука који припрема ову руту.

"Кaда кренемо од Немачке, где је Методије у Рајхенауу или Елвангену провео неколико година у изгнанству, преко Беча, где су током XVIII века у царској дворској цркви сваке године приређиване прославе у част Свете браће. У Чешкој је у XIV веку цар Карло IV Луксембуршки дело Свете браће користио за подизање самосвести локалног словенског становништва. Уводи се глагољица, додуше у ограниченим подручјима, а посебним указом почиње да се обележава и празник. 

• Жив је дух словенских првоучитеља крај обала Мораве

У Мађарској пак налазимо трагове боравка Ћирила и Методија код блатноградског кнеза Прибине. У Србији, тачније у Сирмијуму или данашњој Сремској Митровици, Методије је био архиепископ. Да не говоримо о делу Свете браће у Бугарској, где налазимо најстарије споменике бугарске књижевности – ради се о глагољским натписима на епиграфским споменицима у Плиски. Или најстарији ћирилични натпис у Крепчи из 921. године. А шта тек рећи о манастирима у Равди, у Иванову, о храмовима широм Бугарске који су им посвећени..."

Заједно са представницима различитих ресора и гранских организација, научници тренутно раде на креирању конкретног туристичког производа у оквиру иницијативе за културне руте Савета Европе. Али у овом случају не ради се само о туризму.

"Научни део је веома важан, али уз то у фокус стављамо и образовање – млади људи се укључују у истраживање", каже проф. Барлијева. "Чак и ученици који почињу да истражују, на пример, како се празник Ћирила и Методија обележавао у једном насељеном месту кроз призму њихових родитеља и бака и дедова. Феномен празновања је веома важан, као и чињеница да у Бугарској постоји на десетине цркава и храмова који су под покровитељством Свете браће. Зато што је ова традиција моћан инструмент идентитета."

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: архива