Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Књига на румунском и енглеском језику представља разноликост банатских ношњи

Занимљива изложба и промоција двојезичне књиге у Софији још једном су скренуле пажњу на бугарску заједницу у Банату

Изложба под насловом „Бугари у Румунији. Културно наслеђе из фонда Националног етнографског музеја“, која ће трајати до 26.фебруара 2023, представља народне ношње, предмете и занимљиве архивске фотографије из Румуније. 


У оквиру експозиције одржана је и промоција двојезичног издања „Portul Popular Bulgar din Cioplea si Popesti-Leordeni“ (Бугарска народна ношња из Чопље и Попешти-Леорденија) које открива сличности и разлике у традиционалној одећи две бугарске заједнице у Румунији – банатских Бугара и букурешких Павлићана.

Аутор овог истраживања је Габријела Миту, Румунка чији је отац Бугарин, али она не зна бугарски језик. У фокусу њеног рада нашле су се тканине, боје, материјали и украс који се користе у изради ношњи карактеристичних за поменуте регионе.

Габријела Миту
„Генерално гледано, традиционалне ношње су добро очуване, посебно када се узму у обзир сеобе током протеклих 200 година,“ објашњава Габријела Миту. „Еволуција ношњи повезана је са појавом нових елеменената под утицајем градског живота, као и са коришћењем нових материјала, као што је, рецимо, употреба конца у боји за спајање шавова или замена задње сукње обичном прегачом.“

Према речима Габријеле, како бисмо упоредили различите врсте ношњи, потребно је испратити њихов развој током година и промене до којих је дошло, у зависности од региона коме припадају:


„Постоје две главне врсте ношње. Једна се користи у Старом Бешенову, али и у другим селима, а друга је из Винге. Обе врсте ношње настале су од традиционалне одеће са дуплом кецељом из северне Бугарске. Ако упоредимо ношњу из Старог Бешенова са оном букурешких Павлићана, видећемо сличности у кошуљи, задњој и предњој прегачи, као и у називима појединих делова одеће. Више сличности има између веза који је добро очуван у оба места. Задња прегача има многе сличности, посебно када је реч о избору боја и пошто је плисирана. Предња прегача је најзанимљивији део ношње из Старог Бешенова јер је украшена упечатљивом декорацијом коју чине металне нити, траке и шљокице.“

За Габријелу је рад на књизи део њене тежње да прикупи и сачува што је могуће више информација о животу и традицијама банатских Бугара. Њој је важно да, иако расељена у различитим четвртима Букурешта и региону, заједница остаје јака и уједињена. Ево шта је још рекла Габријела чији су корени из градића Попешти-Леорденија:


„Потичем из једне мале заједнице банатских Бугара који живе у близини Букурешта. У питању су махом досељеници из бугарског града Белена и села Ореш, који су негде око 1810-1812. године, за време једног од Руско-турских ратова, дошли овде. Прво су основали село Чопља. Други талас банатских Бугара из Белена и села Трнчовица стигао је 1829. године, они су се такође настанили у околини главног града Румуније и тако је настао градић Попешти-Леордени. Чопља је већ 50 година четврт Букурешта, а  вероватно ће се ускоро исто то десити и са Попешти-Леорденијем. Настављамо да одржавамо добре везе са селима на северу Бугарске. Људи из тог краја и данас посећују своју родбину у Чопљи и Попешти-Леорденију и обрнуто,“ рекла је на крају нашег разговора Габријела Миту.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook / National Ethnographic Museum - BAS, Facebook / Martina Gancheva, Jоан Колев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Градска уметничка галерија у Ћустендилу

Уручују награду за сликарство по имену Владимира Димитрова – Мајстора

Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..

објављено 1.2.25. 10.10

Објављена имена овогодишњих гостију у Кући за књижевност и превод

У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..

објављено 29.1.25. 09.15
Кадар из филма „Човек који није могао да ћути“

Филм с бугарским продуцентским учешћем номинован за Оскара

Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..

објављено 24.1.25. 09.08