Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Књига на румунском и енглеском језику представља разноликост банатских ношњи

Занимљива изложба и промоција двојезичне књиге у Софији још једном су скренуле пажњу на бугарску заједницу у Банату

Изложба под насловом „Бугари у Румунији. Културно наслеђе из фонда Националног етнографског музеја“, која ће трајати до 26.фебруара 2023, представља народне ношње, предмете и занимљиве архивске фотографије из Румуније. 


У оквиру експозиције одржана је и промоција двојезичног издања „Portul Popular Bulgar din Cioplea si Popesti-Leordeni“ (Бугарска народна ношња из Чопље и Попешти-Леорденија) које открива сличности и разлике у традиционалној одећи две бугарске заједнице у Румунији – банатских Бугара и букурешких Павлићана.

Аутор овог истраживања је Габријела Миту, Румунка чији је отац Бугарин, али она не зна бугарски језик. У фокусу њеног рада нашле су се тканине, боје, материјали и украс који се користе у изради ношњи карактеристичних за поменуте регионе.

Габријела Миту
„Генерално гледано, традиционалне ношње су добро очуване, посебно када се узму у обзир сеобе током протеклих 200 година,“ објашњава Габријела Миту. „Еволуција ношњи повезана је са појавом нових елеменената под утицајем градског живота, као и са коришћењем нових материјала, као што је, рецимо, употреба конца у боји за спајање шавова или замена задње сукње обичном прегачом.“

Према речима Габријеле, како бисмо упоредили различите врсте ношњи, потребно је испратити њихов развој током година и промене до којих је дошло, у зависности од региона коме припадају:


„Постоје две главне врсте ношње. Једна се користи у Старом Бешенову, али и у другим селима, а друга је из Винге. Обе врсте ношње настале су од традиционалне одеће са дуплом кецељом из северне Бугарске. Ако упоредимо ношњу из Старог Бешенова са оном букурешких Павлићана, видећемо сличности у кошуљи, задњој и предњој прегачи, као и у називима појединих делова одеће. Више сличности има између веза који је добро очуван у оба места. Задња прегача има многе сличности, посебно када је реч о избору боја и пошто је плисирана. Предња прегача је најзанимљивији део ношње из Старог Бешенова јер је украшена упечатљивом декорацијом коју чине металне нити, траке и шљокице.“

За Габријелу је рад на књизи део њене тежње да прикупи и сачува што је могуће више информација о животу и традицијама банатских Бугара. Њој је важно да, иако расељена у различитим четвртима Букурешта и региону, заједница остаје јака и уједињена. Ево шта је још рекла Габријела чији су корени из градића Попешти-Леорденија:


„Потичем из једне мале заједнице банатских Бугара који живе у близини Букурешта. У питању су махом досељеници из бугарског града Белена и села Ореш, који су негде око 1810-1812. године, за време једног од Руско-турских ратова, дошли овде. Прво су основали село Чопља. Други талас банатских Бугара из Белена и села Трнчовица стигао је 1829. године, они су се такође настанили у околини главног града Румуније и тако је настао градић Попешти-Леордени. Чопља је већ 50 година четврт Букурешта, а  вероватно ће се ускоро исто то десити и са Попешти-Леорденијем. Настављамо да одржавамо добре везе са селима на северу Бугарске. Људи из тог краја и данас посећују своју родбину у Чопљи и Попешти-Леорденију и обрнуто,“ рекла је на крају нашег разговора Габријела Миту.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook / National Ethnographic Museum - BAS, Facebook / Martina Gancheva, Jоан Колев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Уметничка галерија усред шуме

Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..

објављено 22.12.24. 13.00
Проф. Бетани Хјуз

Проф. Бетани Хјуз: Бугарска је веома посебно место

У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде ​​„Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..

објављено 22.12.24. 11.05
Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26