У оквиру обележавања 150. годишњице вешања Васила Левског, у центру Софије биће извршено свечано постављање спомен-плоче, која је дело великотрновског вајара Ивана Сиракова. Очекује се да ће тиме бити стављена тачка по питању непознаница везаних за вечно пребивалиште Апостола. После вишегодишњих истраживања према сећањима сведока и архивима Националног војноисторијског музеја, истраживач Николај Иванов дошао је до закључка да се Ђаконов гроб налази поред зграде Министарства пољопривреде у Улици Дамјана Груева број 6. Локација је утврђена помоћу сложених савремених метода мерења и поређења историјских података, ручних скица локалитета из 1894. године и данашњих планова Софије.

Потрага за посмртним остацима Васила Левског почиње након Ослобођења 1878. године, међутим, она није била успешна. Историчари, археолози, па чак и видовњаци расправљају о локацији његове гробнице, али ни до данас није познато где је тачно сахрањен наш најистакнутији борац за слободу. Рађају се најразличитије теорије и хипотезе. 

                                                                 Вешање

Из биографских података Левског познато је да је његово тело скинуто са вешала (тада на периферији, а данас у центру Софије) и бачено у плитку јаму недалеко од места на којем је обешен, за коју се, међутим, следећег дана испоставило да је празна.

                                                            „Гробље срама“

Једна од најраспрострањенијих верзија је да је Васил Левски укопан на такозваном „гробљу срама“, где су сахрањивани погубљени преступници (данас – дечији вртић испред Софијске математичке гимназије), а да је касније пренесен на друго место. Али многи истраживачи, међу којима и историчар Николај Иванов, сматрају да ова хипотеза није поткрепљена научним доказима.

                                               Црква Свете Петке Самарџијске

Према неким информацијама, управо овде, „лево од олтара” у древном храму у срцу града, тело Левског је у тајности поново сахрањено. Ова информација објављена је још 1937. године, али је остала непотврђена све до 1956. године, када су почела археолошка ископавања у центру престонице како би се ова теза потврдила. На наведеном месту у цркви из ХІ века пронађен је костур мушкарца, који је покопан у гробној јами без ковчега. Међутим, бугарски археолози сматрају да се ради о костуру неког Византинца. Кости су описане и однесене, што онемогућава да се изврши ДНК анализа. Бугарска академија наука је 1986. године донела одлуку да спомен-плоча буде постављена поред цркве, али је променила своје становиште. Плоча је поново постављена 19. фебруара 2012. године.

                                                                  Баба Ванга

Тврди се да је слепа пророчица рекла да се кости Васила Левског налазе испод цркве Светог Николаја Мирликијског Чудотворца (насупрот софијске Свете митрополије). По мишљењу историчара, храм је био у функцији током османске владавине и налазио се у близини места на којем су била вешала. Током година су упућивани захтеви да се изврши скенирање храма, али дозвола још увек није добијена.

                                                    Теза Николаја Иванова

Васила Левског, као духовно лице, двојица свештеника су сахранила на старом хришћанском гробљу на периферији Софије, поред тамошње капеле. У августу 1937. године, приликом ископавања су пронађени темељи капеле и више од 30 гробова, а у једном од њих се налазио костур и две лобање. Познато је да је у гроб Левског положена и одсечена глава револуционара Георгија Бенковског. Кости су предате на истраживање, али је зграда у којој су се налазиле уништена током бомбардовања Софије у Другом светском рату. Историчар је уверен да су у земљи остале ситне кости, које ће помоћи да се потврди права локација Апостоловог гроба.

„Ово је прекретница у историјским истраживањима о Василу Левском“, каже Николај Иванов. „Након 150 година обнављамо историјску истину. Гроб Левског ће бити ограђен и више се неће скрнавити.“

Фотографиjе: БГНЕС, mitropolia-sofia.org, архива
_________________________________________________________________________________________________

Чланак је објављен као део пројекта који је реализован уз финансијску подршку Министарства културе, у оквиру Националног програма обележавања 150 година од погибије Васила Левског.