У западној Европи су се током 60-их година 19. века појавиле дописнице – отворене пошиљке без омота каквим су се сматрале и разгледнице. После извесног оклевања због тога да свако може да прочита шта је пошиљалац написао, оне су ушле у масовну употребу, а Бугарска је једна од првих европских земаља које су дозволиле производњу и слање поштанских разгледница. 

Бугарске честитке тог типа појавиле су се одмах после Ослобођења од Турака – 1879. године, а нешто касније су стигле и добро познате празничне честитке. Нажалост, одсуство било каквог интересовања за њих отежава њихово проучавање или сакупљање.

„У Бугарској нема ниједне државне колекције разгледница, могуће је да неки колекционари имају такве збирке, али су оне углавном недоступне,“ објашњава др Петар Величков, историчар књижевности, новинар и песник који је први сакупио у књизи несвакидашње примерке ускршње-пролећних честитки у Бугарској. „У целом свету, па и код нас, разгледница је имала један задатак – да буде послата и да причини радост свом примаоцу, након чега се обично бацала. Али пошто су ове честитке биле леп гест пажње и љубави, људи су их почели чувати као лепу успомену на неког или неки догађај.“

Наистарија ускршња честитка у поседу колекционара је из 1898. године. У питању је литографија у боји сцене Христовог Васкрсења у серији слика. Текст на предњој страни, која је у почетку била намењена и за илустрацију и за саопштење, гласи: „Христос Воскресе!“, а одштампана је у граду Самокову.

У луксузном и најпотпунијем издању до данас „Ускршње и пролећне разгледнице из Краљевине Бугарске (1878-1946)“ преовлађују западноевропски обрасци, углавном из Немачке, која је била прва по производњи, квалитету и дистрибуцији разгледница. Негде око 1910. године, бугарски књижари и продавци илустрованих ускршњих честитки почели су да наручују посебна издања за Бугарску са натписом на бугарском језику. Током читавог тог периода разгледнице су са цветним мотивима и са свим карактеристичним темама, које су заступљене, као што су деца, ускршњи зец, црвено јаје, пилићи, кокошке, јагњад, букети. Ретко су се могли видети верски мотиви везани за распеће и васкрсење Исуса Христа.

Међутим, током 20-их и 30-их година минулог века су се у Бугарској појавили дечји часописи и књиге, чије илустрације су радили чувени бугарски сликари попут Вадима Лазаркевича, Илије Бешкова, Георгија Атанасова и др. Управо ово интересовање за дечју илустрацију је предодредило велики успех оригиналних бугарских ускршњих и пролећних честитки.

„Почео сам да сакупљам ове разгледнице углавном због „бугарског момента“ у њиховој историји,“ каже др Петар Величков у интервјуу Десиславе Семковске, новинарке Радио Бугарске. „Бугарски уметници су унели многе нове мотиве из фолклора и етнографије, користили су ведрије боје и радови су им били права уметничка дела. Није случајно што је бугарска разгледница стекла изузетну популарност и то до те мере да је западноевропска честитка остала у другом плану.“

У периоду после 1944. (до 1989), када је религија забрањена и верски празници попут Божића и Ускрса нису били прослављани, ове разгледнице су „прешле у илегалу.“ Сликари су били приморани да једну тему цртају ручно по 50 до 100 пута, а честитке су продаване на црно или поклањане пријатељима.

„Овај период у историји бугарске ускршње честитке тешко се може реконструисати, без обзира на то што је после 1989. године добар део њих доспео на тржиште антиквитета,“ категоричан је др Величков. „Надам се да ће се неко од млађих истраживача једног дана детаљније позабавити ускршњом разгледницом,“ рекао је др Петар Величков.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије љубазно уступила издавачка кућа „Исток – Запад“