Ово је прича о Александру Еплеру – Американцу руског порекла који је заљубљен у Бугарску и бугарски кавал. У својим тинејџерским годинама присуствовао је концерту бугарског ансамбла народних песама и игара преко Океана и … освојила га магија нашег фолклора. Донео је судбоносну одлуку – да дође у Бугарску и научи да свира на кавалу. Успео је у томе и постао један од изврсних извођача на бугарском кавалу у Америци. 

18. маја у Софији је одржана премијера документарног филма „Кавал парк“, који доноси причу о овом Американцу. Његов аутор је редитељ Богдан Дарев, Бугарин из Сијетла, који је Александра Еплера упознао пре више од 10 година:

„Године 2011. у Сијетлу је почео да тако кажем препород бугарске културе. Одлучили смо да за децу из велике бугарске заједнице тамо организујемо концерт. Жеља нам је била да им неко свира уживо, да чују кавал, гајде.   Распитао сам се код Американаца за које знам да воле бугарски фолклор, па су ми они рекли: „Знамо једног човека, али је особењак, узеће вам много пара, немојте га уопште тражити“. А ја их нисам послушао и урадио сам управо супротно. Тако сам се упознао са Еплером. Он се јако обрадовао нашем позиву и није нам ништа наплатио. Тако је почело наше путовање према филму и наше пријатељство“, каже редитељ Богдан Дарев.

Настанак филма „Кавал парк” је својеврсни духовни повратак у Бугарску у срцу Александра Еплера. Овај велики бугарофил свим срцем помаже Богдану Дареву у снимању филма. Прве Еплерове речи у документарцу објашњавају зашто:

„У Бугарској сам много тога добио и када имам прилику за то, ако је у мојим могућностима, желим да се одужим Бугарима“,  подвлачи Александар Еплер.

У ствари, „Кавал парк“ представља необичну љубавну причу. Причу о љубави према Бугарској и народном дувачком инструменту кавалу. Документарац одводи гледаоце час у Еплерову бајну америчку башту,  где расте бугарски дрен, час на обалу Океана, где одјекује звук кавала, који је израдио Американац Александар Еплер. 

„Он ми је пренео душу кавала, поштовање и однос према том инструменту – каже Богдан Дарев, који је успео да научи да свира на кавалу и наставља: У почетку је идеја филма била да он направи кавал а да ми снимамо како све иде. Да снимак чувамо у архиву. Гледао сам како он ради и дивио сам се – када се кавал нађе у његовим рукама, Александар као да је у другој васиони…“.

Филм завршава поруком – Александар Еплер даје кавал Богдану Дареву, а затим га видимо у рукама деце. Међутим, поред љубави према кавалу, Александар Еплер и „Кавал парк“ преносе људима нешто много више –бугарољубље.

Филм „Кавал парк“ је са титловима на енглеском језику, а његова пројекција у Дому филма у Софији је била прва на програму догађаја посвећених 120. годишњици успостављања дипломатских односа између Бугарске и САД у организацији Министарства спољних послова Бугарске, Државног културног института и Извршне агенције за Бугаре у иностранству.

Фотографије: лична архива, Kaval Park, Facebook/kavalpark

Превела: Албена Џерманова