„Нема ништа боље од лошег времена“, констатација је бугарског писца Богомила Рајнова чији је истоимени роман филмским језиком препричао редитељ Методи Андонов. Данас ова сентенца може послужити и као позив да посетимо Национални дворац културе, где не само да можемо пронаћи уточиште од овонедељне децембарске хладноће, већ нам се такође пружа прилка да откријемо нове и дуго очекиване наслове. Више од 170 издавачких кућа предлаже књиге којима можемо допунити нашу кућну библиотеку или их поклонити родбини и пријатељима за предстојеће празнике. Педесето издање Софијског међународног сајма књига већ је почело, а ове године његов мото гласи: Стварамо приче. Стварамо историју.“

Историју и традицију открили смо на једном од првих догађаја у оквиру сајма – додели награда лауреатима седмог Националног песничког конкурса „Непознате улице”. Иако је започео из шале, овај конкурс данас заузима важно место у срцу његовог творца, омиљене бугарске певачице Марије Мутафчијеве.

„Све је почело 2012. године, када ме је списатељица и издавач Румијана Емануилиду убедила да објавим своје песме које сам писала још као ученица. У први мах сам оклевала јер никада нисам размишљала у том правцу. Када пишеш док си још ученик, то је један веома интиман чин и не мислиш да би то могао поделити са људима. Осим тога, ми смо у то време иза себе већ имали неколико објављених музичких албума и, одједном, светло дана су угледали моји ученички стихови, чиме сам изненадила све око себе. Ако сам већ ја сама то учинила, сматрала сам да би било коректно да пружим руку подршке и онима који су после мене почели писати у ученичком узрасту.“

Песнички конкурс намењен је ученицима од VII до XII разреда, а награде се додељују у две старосне групе. На овогодишњем издању конкурса „Непознате улице“ награђено је укупно седам младих песника. Један од њих је и Огњан Илијев, ученик XII разреда Националне гимназије за древне језике и културе.

Заузео је друго место у својој старосној категорији и био је изузетно узбуђен што је један од својих првих интервјуа дао за Радио Бугарску. Млади песник пише тек шест месеци и признаје да његове песме немају одређени правац:

„Пишем о ономе што доживљавам, видим и што желим да видим. Од укупно три песме које сам послао на конкурс изабрана је она насловљена „Прозор”, можда помало мрачна. Већину времена успевам да видим лепоту у животу и стварима које нас окружују. Али, када пишем поезију, делим неке егзистенцијалне ствари, што људима може изгледати мрачно.“

За Мартину Друмеву, која је 2014. године на конкурсу освојила треће место, писање је стање које вам не да мира све док не посегнете за оловком и хартијом:

„Долазите у фазу у којој само желите да нешто напишете, а то се пише само. Углавном се бавим животним темама, усамљеношћу у мојим тинејџерским годинама и појединачним детаљима око нас.“

Иако данас ради као координатор за маркетинг у једној фармацеутској компанији , Мартина је пре свега филолог-арабиста:

Признаје да је превод оно што је највише привлачи. Због тога у слободно време наставља да обогаћује свој арапски, преводећи разне документе.

Златена Божкова је учесница првог издања конкурса „Непознате улице“ одржаног 2012. године. У то време као ученица VIII разреда Филолошке гимназије „Гео Милев“ у Добричу постаје неприкосновени победник конкурса.

„Послала сам 'Апостроф' на песму Виолете Христове, у којој она каже 'Свет мирише само на хладноћу и етар'. Апострофирала сам да заправо мирише на веома добре ствари и тада сам освојила прво место на конкурсу. Било је то неочекивано, али пријатно изненађење, јер је за мене овај конкурс веома драг и важан.“

За Златену и њену породицу, Марија, која је инспиратор конкурса, као и њен супруг Мирослав Мутафчијев су блиски пријатељи чије песме се у њиховој кући слушају без престанка. Због тога се ова девојка нада да ће ова музика допрети до што већег броја људи који ће осетити њен позитиван набој, лепоту и топлину.

Фотографије: FB / Maria Mutafchieva (Mary), лична архива