Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула Меџида и додато „сви православни епископи". Ову формулу изговара само предстојатељ аутокефалне цркве. Овим чином бугарска црквена заједница у престоници Османског царства изјављује да не признаје духовну власт Патријаршије у цариградској четврти Фанар и проглашава независност Бугарске цркве. После 10 година дипломатских перипетија, основана је Бугарска егзархија. Године 1945. Бугарска православна црква призната је као равноправна другим црквама.