21. јануара, по Јулијанском календару, славимо Бабин дан – празник посвећен старијим женама које су породиљама помагале да на свет донесу нови живот. Временом је овај празник изгубио некадашњи значај, али се упркос томе обележава као дан посвећен свим..
4. децембра, када Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, почиње низ празничних дана који се у бугарској традицији повезују са мноштвом веровања и обичаја. Према једној бугарској легенди, Света Варвара је рођена на..
30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног. Пошто је овај дан један од празника на граници јесени и зиме, Андријевдан, према многима, припада божићно-новогодишњем празничном циклусу. Бројни..
Свежен је магија која нас опчини чим закорачимо на сеоски трг и пред нама се отвори следећа слика: уске стрме уличице које вијугају према чукама начичканим кућицама, а у првом плану назире се силуета обновљене цркве Светих Петра и Павла из 1864...
Ове године Национална школа за фолклорну уметност у родопском сеоцету Широка лака прославља свој 50. рођендан. Школа у којој деца уче народно певање, традиционалне бугарске инструменте и игре афирмисала се као центар за припрему будућих..
„Левски је еманација бугарског духа у његовом највишем облику,“ пише акад. Николај Хајтов , а један родољубиви Бугарин је овог лета остварио свој дугогодишњи сан – својим рукама је израдио бисту Васила Левског – Апостола слободе. 94-годишњи Георги..
Срели су се у Бечу где су наступали са џез формацијом једног свог колеге. Љубомир Господинов је из Бугарске, а Никола Станошевић – из Србије. Окупили су их њихови балкански корени и љубав према етно-џез експериментима, поготово када је реч о..
Грација афричке богиње, одважност дахомејске амазонке, трезни поглед на свет и жеђ за новим сазнањима и открићима и осмех сјајан попут првих сунчаних зрака који милују Земљу – овако можемо описати Клер Теодору Апово, бугарску девојку из Бенина. Ове..
Сабор Каракачана ће се после једногодишње паузе због коронавируса одржати од 20. до 22. августа на месту „Карандила“ крај града Сливена. Каракачани су чобани-номади који вековима насељавају Балкан а живот им је везан за сезонску миграцију..
Град Хисарја је познат као туристичка дестинација са вишевековном историјом и 22 минерална извора чија је лековитост била позната још у време Римског царства. Бугарски страни туристи посећују град у свим сезонама године, а разлог за то је пре..