„Колико историјских личности можемо назвати Апостолима? Бугарска се данас суочава са озбиљним изазовима, а народ је подељен по многим линијама и обузет проблемима на свим нивоима. Зато нам је више него икад потребно јединство, слога и уједињење..
Свако ко буде посетио Ризницу Хабзбурга у Бечу имаће прилику да види круну Стефана Бочкаја, за коју неки научници тврде да је припадала бугарским владарима Другог бугарског царства. (1185-1396). Према истраживачима, круна је израђена у Персији, тешка..
Велики део свог живота је Деница Секуличка, председница Бугарског културног савеза у Братислави и уредница бугарског часописа „Сънародник“ /у преводу на српском „Сународник”/ посветила промовисању бугарске културе у свету и очувању нашег..
„Краљевина Мароко је егзотична земља која људе привлачи топлином свог сунца и прелепом природом, осмесима и гостопримством локалног становништва према људима из других земаља“, овако своју причу, о земљи у којој живи већ 24 године, почиње Бугарка Ани..
Копривштица представља истински архитектонски драгуљ због свог очуваног изгледа из 19. века. За разлику од других историјских места у нашој земљи, овде нећете видети никакве знакове запуштености. Улице су чисте, а већина кућа је недавно реновирана и..
Иван Канчев* је млад, образован човек, аутор четири књиге. Одлучио је да остане у домовини Бугарској и промовише њену историју на нов, привлачан за младе људе начин. Он је и оснивач Удружења "Бугарска историја" ( "Българска история" ). Канчев нас..
Цар Самуил је владар велике средњовековне државе коју већи део савремене историјске науке сматра Бугарским царством са центром на територији данашње Републике Северне Македоније. Ово стоји у званичним препорукама за заједничко обележавање личности..
Живот и судбина скоро 40.000 бугарских досељеника у Таврију, на територији данашње Украјине и Кримског полуострва, ретко су предмет истраживања, полемике и разматрања. Недостатак публицитета о овој теми доводи до погрешног схватања да су Бесарапски и..
Након што је до 50. година ХХ века већ почело емитовање емисија на француском, енглеском, немачком, италијанском, турском, грчком, српскохрватском и албанском језику, 1956. године на Бугарском радију је основано и уредништво на арапском језику...
Након што је 1936. године Радио Софија (тако се тада звао Бугарски национални радио) почео да емитује на кратким таласима преко предајника LZA, створене су и емисије за иностранство. Године 1936. информације о Бугарској су се могле чути само на..
