Велика открића често су плод случајности након дугих година упорног истраживачког рада. Тако је дошло и до највећег технолошког изума прошлог века – рачунара. Сматра се да је његов стваралац Џон Атанасов. И мада је за светску науку он велики амерички научник бугарског порекла, за нас је Џон Атанасов један од најуспешнијих Бугара и особа вредна националног поноса. О великом поштовању према њему сведочи и чињеница да је он патрон много техничких школа код нас, а 2002. г. бугарски председник Георги Прванов утемељио је годишњу награду по његовом имену која се уручује за достигнућа у развоју информационог друштва.
Џон Винсент Атанасов је рођен 1903. г. недалеко од Хамилтона, СД Њујорк. Он је једно од осам деце учитељице математике Ајве Луцене Парди и инжењера електротехнике Ивана Атанасова – бугарског емигранта, који је допутовао у Америку 1889. г. Већ у школи Џон је показао ексклузивна знања у области егзактних наука и пре свега у математици. Захваљујући мајчиним бригама он је закорачио у бескрајни и чаробни свет цифара, логаритама и пре свега бинарних система. Као студент на Универзитету Флориде у Гејнсвилу Џон је похађао курсеве из електроинжењерства. После дипломирања 1925. наставио је своје школовање на Државном колеџу Ајове који је био познат као један од најбољих у сфери инжењерских наука и стекао звање мастера из математике.
Радећи на докторату на Универзитету Висконсин, Атанасов се усредсредио на сложена израчунавања. Прорачуни вршени уз коришћење механичких калкулатора инспирисали су га за нови изум који би омогућио брже рачунање. После докторирања, Атанасов се вратио у Ајову као асистента математике и физике. Уследио је напоран рад са аналогним калкулаторима, док је једне зимске ноћи 1937. или 1938. г., у блеску проницљивости, Атанасов сложио сложену слагалицу из које се родила идеја о новом дигиталном уређају за обраду података. Универзитет је подржао ту идеју, тако да је Атанасов заједно са својим помоћником Клифордом Беријем створио прву електронску рачунарску машину ABC (Atanasoff-Berry Computer) која је у историји остала као први рачунар у свету. За разлику од старих сличних изума, овај се карактерише новим, револуционарним принципима рачунања на бази бинарних система, као и оперативном меморијом. Двојица научника су покушала да усаврше створени од њих компјутер, али је почетак Другог светског рата и ангажман Атанасова као шеф Акустичке дивизије у Поморској техничкој лабораторији у Вашингтону, прекинуо њихов рад. Занимљива је и чињеница да откриће Атанасова и Берија није патентирано, па је чак и оригиналан уређај расклопљен, а његови делови – избачени. У међувремену су 1947. Џон Мокли и Преспер Екерт пријавили патент свог "електронског рачунара опште намене". Као резултат, покренута је судска парница око тога ко је у ствари изумитељ рачунара, која се завршила тек 1973. решењем окружног суда САД у Минеаполису, Минесота, да је патент Моклија и Екерта неважећи, јер је њихов ENIAC преузео многе основне идеје са Атанасов-Бери рачунара.
Поред рада на првом компјутеру, Атанасов је за живота постао аутор бројних открића и елабората. Запажен је и његов рад на изградњи хидро акустичних апарата и рачунара за потребе флоте, на изградњи акустичног система за надгледање и снимање тестирања атомске бомбе и много других. Научник је преминуо 15. јуна 1995. г. у својој кући у Мериленду.
Џон Атанасов је у два наврата посетио домовину свог оца - Бугарску. Први пут је ту боравио 1970. г. на позив истакнутог математичара акад. Благовеста Сендова и држао предавање о свом изуму у Бугарској академији наука. Тада је одликован и орденом "Кирила и Методија". Г. 1985., након званичног судског признања да је управо он изумитељ првог рачунара, Атанасов је опет допутовао у Бугарску и награђен је орденом "Народне Републике Бугарске" првог реда. У својим успоменама он описује те посете овако: "Увек сам осећао да управо крвно наслеђе од родитеља одржава мој дух. И сада, у већ поодмаклим годинама, ја сам срећан због мог успеха, јер ме је народ мог оца дочекао срдачно и високо је оценио мој рад."
И данас научна достигнућа Џона Атанасова инспиришу много младих бугарских проналазача у сфери технике, којих има пуно не само у домаћим, већ и у страним научним институтима или компанијама. Пример тога су добитници престижне награде "Џон Атанасов". Последњи од њих – Кузман Ганчев – има докторски степен у области рачунарске лингвистике са Универзитета у Пенсилванији и тренутно је део екипе Google-а.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: архива
Поводом Васкрса, цветне инсталације у облику јаја красе Софију. Инсталације чија висина је између 1 и 2,5 м постављене су уз подршку Општине Софија. Цветне инсталације у облику васкршњих јаја могу се видети у парку Националног дворца културе, у..
Иницијатива Wings for Life World Run се одржава сваке године од 2014. године уз учешће стотина хиљада људи широм света који трче у знак подршке особама с повредама кичмене мождине. Овогодишње издање одржаће се 5. маја, с почетком у 14.00 сати, по..
Број бугарских матураната који високо образовање желе да стекну у иностранству повећан је за 60% у односу на 2023. годину, о чему сведоче подаци Сајма светског образовања, преноси БНР-Стара Загора. Холандија и даље заузима водећу позицију међу бугарским..
Горска служба спасавања – јединица Лакатник поставиће зип лајн дужине 100 метара изнад живописних Лакатнишких стена у Искарској клисури. Иницијатива је..
Државна агенција за заштиту детета (ДАЗД) расписала је дечји конкурс за лого Националне дечје телефонске линије (НДТЛ) 116 111 и њене чет апликације ...