Велика открића често су плод случајности након дугих година упорног истраживачког рада. Тако је дошло и до највећег технолошког изума прошлог века – рачунара. Сматра се да је његов стваралац Џон Атанасов. И мада је за светску науку он велики амерички научник бугарског порекла, за нас је Џон Атанасов један од најуспешнијих Бугара и особа вредна националног поноса. О великом поштовању према њему сведочи и чињеница да је он патрон много техничких школа код нас, а 2002. г. бугарски председник Георги Прванов утемељио је годишњу награду по његовом имену која се уручује за достигнућа у развоју информационог друштва.

Џон Винсент Атанасов је рођен 1903. г. недалеко од Хамилтона, СД Њујорк. Он је једно од осам деце учитељице математике Ајве Луцене Парди и инжењера електротехнике Ивана Атанасова – бугарског емигранта, који је допутовао у Америку 1889. г. Већ у школи Џон је показао ексклузивна знања у области егзактних наука и пре свега у математици. Захваљујући мајчиним бригама он је закорачио у бескрајни и чаробни свет цифара, логаритама и пре свега бинарних система. Као студент на Универзитету Флориде у Гејнсвилу Џон је похађао курсеве из електроинжењерства. После дипломирања 1925. наставио је своје школовање на Државном колеџу Ајове који је био познат као један од најбољих у сфери инжењерских наука и стекао звање мастера из математике.

Атанасов-Бери рачунар, реплика

Радећи на докторату на Универзитету Висконсин, Атанасов се усредсредио на сложена израчунавања. Прорачуни вршени уз коришћење механичких калкулатора инспирисали су га за нови изум који би омогућио брже рачунање. После докторирања, Атанасов се вратио у Ајову као асистента математике и физике. Уследио је напоран рад са аналогним калкулаторима, док је једне зимске ноћи 1937. или 1938. г., у блеску проницљивости, Атанасов сложио сложену слагалицу из које се родила идеја о новом дигиталном уређају за обраду података. Универзитет је подржао ту идеју, тако да је Атанасов заједно са својим помоћником Клифордом Беријем створио прву електронску рачунарску машину ABC (Atanasoff-Berry Computer) која је у историји остала као први рачунар у свету. За разлику од старих сличних изума, овај се карактерише новим, револуционарним принципима рачунања на бази бинарних система, као и оперативном меморијом. Двојица научника су покушала да усаврше створени од њих компјутер, али је почетак Другог светског рата и ангажман Атанасова као шеф Акустичке дивизије у Поморској техничкој лабораторији у Вашингтону, прекинуо њихов рад. Занимљива је и чињеница да откриће Атанасова и Берија није патентирано, па је чак и оригиналан уређај расклопљен, а његови делови – избачени. У међувремену су 1947. Џон Мокли и Преспер Екерт пријавили патент свог "електронског рачунара опште намене". Као резултат, покренута је судска парница око тога ко је у ствари изумитељ рачунара, која се завршила тек 1973. решењем окружног суда САД у Минеаполису, Минесота, да је патент Моклија и Екерта неважећи, јер је њихов ENIAC преузео многе основне идеје са Атанасов-Бери рачунара.

Поред рада на првом компјутеру, Атанасов је за живота постао аутор бројних открића и елабората. Запажен је и његов рад на изградњи хидро акустичних апарата и рачунара за потребе флоте, на изградњи акустичног система за надгледање и снимање тестирања атомске бомбе и много других. Научник је преминуо 15. јуна 1995. г. у својој кући у Мериленду.

Академик Благовест Сендов (десно) уручује Џону Атанасову Почасну медаљу за достигнућа у области техничких наука

Џон Атанасов је у два наврата посетио домовину свог оца - Бугарску. Први пут је ту боравио 1970. г. на позив истакнутог математичара акад. Благовеста Сендова и држао предавање о свом изуму у Бугарској академији наука. Тада је одликован и орденом "Кирила и Методија". Г. 1985., након званичног судског признања да је управо он изумитељ првог рачунара, Атанасов је опет допутовао у Бугарску и награђен је орденом "Народне Републике Бугарске" првог реда. У својим успоменама он описује те посете овако: "Увек сам осећао да управо крвно наслеђе од родитеља одржава мој дух. И сада, у већ поодмаклим годинама, ја сам срећан због мог успеха, јер ме је народ мог оца дочекао срдачно и високо је оценио мој рад."

И данас научна достигнућа Џона Атанасова инспиришу много младих бугарских проналазача у сфери технике, којих има пуно не само у домаћим, већ и у страним научним институтима или компанијама. Пример тога су добитници престижне награде "Џон Атанасов". Последњи од њих – Кузман Ганчев – има докторски степен у области рачунарске лингвистике са Универзитета у Пенсилванији и тренутно је део екипе Google-а.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива