Од 1. новембра Бугарска ефектна берза  понудила је поред корпоративних, и државне хартије од вредности. До сада овај кључни финансијски инструмент није успео да се афирмише као фактор који даје најтачнију оцену активама компанија кроз праведне цене и тако помогне да се прикупи капитал и истовремено инвестира у корпоративне, државне и муниципалне вредносне папире – обвезнице, акције и деривате. Постоје најмање два разлога томе – домаћи бизнис још није развијен до те мере да осећа потребу за ефектном берзом, а и она, пошто је мала, заузима периферно место у привреди Бугарске. Нове подстицаје неразвијеном тржишту капитала у земљи може дати трговина државним обвезницама. Од 1. новембра 20 емисија државних обвезница вредности 2,8 милијарди евра очекује инвеститоре – домаће и стране.

Ови државни дужнички папири свуда су у свету оне хартије од вредности за које инвеститори показују највеће интересовање зато што су сигурне, исплативе и ликвидне, т.ј. могу се брзо и без већих напора купити и продати. За доходак који се од њих остварује гарантује држава, камате су атрактивне, а оне су такве не само за традиционалне клијенте – банке, пензионе фондове и осигуравајућа друштва, него и за мање, чак индивидуалне инвеститоре. Најнижи утврђен износ инвестиције је 1.000 евра, што је у могућности и просечног Бугарина. Претпоставља се да ће на позадини нулте или негативне каматне стопе на штедњу, хартије од вредности привући пажњу немалог броја људи у земљи. Али највеће наде руководство Бугарске ефектне берзе полаже у институционалне и индивидуалне инвеститоре из иностранства. Оно очекује бар онолико инвеститора колико је било пре финансијске кризе крајем прве деценије 21. века, када је њихов удео на тржишту капитала био 60-65%, док је сада пао троструко. Тај пад се односи и на стране непосредне инвестиције у Бугарску, које су данас 8-9 пута мање у поређењу са рекордним нивоом отпре светске финансијске кризе. Бугарској привреди прече је потребан свежи новац, јер се налази у успону, постоје бројни пројекти о проширењу пословања многих компанија, али бугарски национални капитал остаје скроман по обиму и могућностима.

Ефектна берза је опет прорадила пре 25 година, после периода социјалистичке економије. Обновила су је неколицина финансијских експерата који су решили да искуства стечена на Волстриту, у Лондону и Франкурту пренесу у Софију. На жалост она је дуго остала у пеленама, јер се појавила управо у јеку банкарске кризе у Бугарској средином 90. година прошлог века. Без банака и њиховог финансијског ресурса није могло бити ни речи о озбиљној берзанској трговини. Многи су се опекли у доба масовних стечаја банака и некако је отада остала бојазан од улагања новца у хартије од вредности. Тим пре што држава, у чијем је власништву Бугарска ефектна берза, није давала, а и данас не даје гарантије о сигурности и исплативости инвестиција у акције и обвезнице. Из тог разлога нити су компаније склоне да понуде акције на берзи и тако постану јавна друштва, нити финансијске институције и обични инвеститори показују жељу да тргују на ефектној берзи. Према томе дневни обим закључених послова је најчешће више него скроман, па се сви радују када он пређе милион евра. Сада се очекује промена на боље. Тим пре што у току бар још једне године берза неће наплаћивати провизију за пријем и извршење налога за трговање обвезницама. Логично искрсава питање – чим је берза оличење тржишта и његових закона, шта има ту држава да опет интервенише како би се ствари поправиле, па чак и да планира да на берзу понуди акције неких профитабилних државних компанија. Таква је светска пракса, одговориће неки експерти. То је стварно тако, држава даје старт ап како би оснажила бизнис да настави даље. Надајмо се да ће и у Бугарској бити тако. Тим пре што је тренутак веома повољан – привреда ради пуном паром, бележи све већи раст, исто као и дохоци грађана. Сада преостаје само да се „бикови” (дилери који очекују раст цене финансијских инструмената на берзи – прим.аут.) покрену, па да се тржиште капитала у земљи најзад оживи.