Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

После нормализације политичких веза са Македонијом уследило и је отопљење међуцрквених односа

БНР Новини
Патријарх Неофит међу учесницима бдења испред зграде Светог Синода (Патријаршијске палате) у Софији
Фотографија: БГНЕС

У одговор на захтев Македонске православне цркве (МПЦ) за успостављање јединства са Бугарском православном црквом (БПЦ), што би било основа еухаристијског јединства и са осталим помесним црквама, Свети Синод (Свети Архијерески сабор) БПЦ ангажовао се да пружи пуно садејство за сређивање канонског статуса МПЦ. Утемељен је синодски одбор за вођење преговора са македонском и осталим помесним црквама на ову тему. То показује да је одлука о пружању садејства једнократни чин, који само удара темеље дуготрајном и сложеном процесу.

Македонска православна црква изразила је захвалност на подршци, а премијер Македоније Зоран Заев – очекивање да ће и друге православне цркве уследе примером БПЦ. Архијереји и јавни функционери обе државе снажно су поздравили овај догађај, а неки су став БПЦ окарактерисали као смели потез који исправља историјску неправду. Док је Свети Синод у Софији расправљао о том питању, испред Патријаршијске палате мноштво људи је ишчекивало позитивну одлуку, учествујући у безмолвном бдењу.

Иако је према мишљењу неких посматрача став БПЦ одважан, други сматрају да је он опрезан и дипломатичан. Охридска архиепископија, како се црква назива на територији Македоније, у шизми је од 1967. г. када је прогласила независност од Српске православне цркве. Постоје фактички две Охридске архиепископије – прва, то је званична Македонска црква коју остале помесне цркве не признају, а другој доминирају просрпски духовници – њу Српска православна црква признаје као аутономну, али не и аутокефалну. Према неким богословима, ако БПЦ призна аутокефалност Македонске православне цркве, искључене из друштва канонских православних цркава, она би сама запала у шизму. С друге стране да прекину шизму могу само оне цркве које су неку цркву искључиле из свог друштва. У конкретном случају Српска православна црква је та која је престала општење са Македонском православном црквом што подразумева да БПЦ не може прва да призна њену аутокефалност.

У том компликованом контексту канонских норми став БПЦ можемо оценити као једини могући разумни став. Свети Синод БПЦ није признао Македонску православну цркву, која је самостално донела одлуку о проглашењу аутокефалности крајем 60. година, јер  је независност неке цркве могућа једино ако је свих осталих 14 православних цркава призна. БПЦ је у ствари само обећала да ће помоћи да дође до тог признавања. Она је то учинила не само због благонаклоности према МПЦ, него и на основу властитих горких искустава, зато што је и она до 1945. г. била у шизми, пошто је 1872. г. искључена из заједнице православних цркава на чијем је челу била Цариградска патријаршија, а због тога што је прогласила аутокефалност, а не аутономију, право на шта јој је дао султански ферман.

Најновији догађаји бележе напредак у односима православних цркава Бугарске и Македоније и у ширем контексту. С једне стране они  се подударају са процесом нормализације политичких односа две државе, а с друге – са жељом да се изнађе решење спора Скопља и Атине о називу Македоније. Истог дана када је БПЦ решила да помогне за сређивање статуса МПЦ, један македонски медиј је јавио да је влада у Скопљу изразила склоност да прихвати компромисни назив Република Нова Македонија или Северна Македонија. Нико још није званично потврдио ову вест, али се већ осећа напредак Македоније у правцу изласка из стања међународне изолације – не само политичке, него и црквене.

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пре 80 година пронађена трачка гробница у Казанлаку

"Човек не зна пут до Неба, али га коњ зна", гласи изрека Трачана. Стога су трачке владаре обавезно испраћали у загробни живот заједно са њиховим коњима. Због бројних хумки владара из хеленистичког доба подручје између бугарских градова Казанлака и..

објављено 19.4.24. 10.20

80 година од последњег бомбардовања Софије

На данашњи дан пре 80 година изведено је последње, најжешће бомбардовање Софије у Другом светском рату. Године 1944, у подне 17. априла, 350 америчких бомбардера, у пратњи ловачких авиона „Тандерболт“ и „Мустанг“, изручило је на Софију 2.500 бомби...

објављено 17.4.24. 13.26

Обележавамо Светски дан ваздухопловства и космонаутике

Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин..

објављено 12.4.24. 07.15