Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

После нормализације политичких веза са Македонијом уследило и је отопљење међуцрквених односа

БНР Новини
Патријарх Неофит међу учесницима бдења испред зграде Светог Синода (Патријаршијске палате) у Софији
Фотографија: БГНЕС

У одговор на захтев Македонске православне цркве (МПЦ) за успостављање јединства са Бугарском православном црквом (БПЦ), што би било основа еухаристијског јединства и са осталим помесним црквама, Свети Синод (Свети Архијерески сабор) БПЦ ангажовао се да пружи пуно садејство за сређивање канонског статуса МПЦ. Утемељен је синодски одбор за вођење преговора са македонском и осталим помесним црквама на ову тему. То показује да је одлука о пружању садејства једнократни чин, који само удара темеље дуготрајном и сложеном процесу.

Македонска православна црква изразила је захвалност на подршци, а премијер Македоније Зоран Заев – очекивање да ће и друге православне цркве уследе примером БПЦ. Архијереји и јавни функционери обе државе снажно су поздравили овај догађај, а неки су став БПЦ окарактерисали као смели потез који исправља историјску неправду. Док је Свети Синод у Софији расправљао о том питању, испред Патријаршијске палате мноштво људи је ишчекивало позитивну одлуку, учествујући у безмолвном бдењу.

Иако је према мишљењу неких посматрача став БПЦ одважан, други сматрају да је он опрезан и дипломатичан. Охридска архиепископија, како се црква назива на територији Македоније, у шизми је од 1967. г. када је прогласила независност од Српске православне цркве. Постоје фактички две Охридске архиепископије – прва, то је званична Македонска црква коју остале помесне цркве не признају, а другој доминирају просрпски духовници – њу Српска православна црква признаје као аутономну, али не и аутокефалну. Према неким богословима, ако БПЦ призна аутокефалност Македонске православне цркве, искључене из друштва канонских православних цркава, она би сама запала у шизму. С друге стране да прекину шизму могу само оне цркве које су неку цркву искључиле из свог друштва. У конкретном случају Српска православна црква је та која је престала општење са Македонском православном црквом што подразумева да БПЦ не може прва да призна њену аутокефалност.

У том компликованом контексту канонских норми став БПЦ можемо оценити као једини могући разумни став. Свети Синод БПЦ није признао Македонску православну цркву, која је самостално донела одлуку о проглашењу аутокефалности крајем 60. година, јер  је независност неке цркве могућа једино ако је свих осталих 14 православних цркава призна. БПЦ је у ствари само обећала да ће помоћи да дође до тог признавања. Она је то учинила не само због благонаклоности према МПЦ, него и на основу властитих горких искустава, зато што је и она до 1945. г. била у шизми, пошто је 1872. г. искључена из заједнице православних цркава на чијем је челу била Цариградска патријаршија, а због тога што је прогласила аутокефалност, а не аутономију, право на шта јој је дао султански ферман.

Најновији догађаји бележе напредак у односима православних цркава Бугарске и Македоније и у ширем контексту. С једне стране они  се подударају са процесом нормализације политичких односа две државе, а с друге – са жељом да се изнађе решење спора Скопља и Атине о називу Македоније. Истог дана када је БПЦ решила да помогне за сређивање статуса МПЦ, један македонски медиј је јавио да је влада у Скопљу изразила склоност да прихвати компромисни назив Република Нова Македонија или Северна Македонија. Нико још није званично потврдио ову вест, али се већ осећа напредак Македоније у правцу изласка из стања међународне изолације – не само политичке, него и црквене.

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Уметност од антике до раног модерног доба окупља у Софији научнике са Балкана

Од 11. до 13. априла у Софији ће се одржати традиционална међународна научна конференција историчара уметности "Уметност и историја", модул „Стара уметност.“ Циљ форума који се одржава у организацији Института за студије уметности Бугарске академије..

објављено 11.4.24. 07.30

Муслимани дочекују Рамазански бајрам

Скоро 11% становништва Бугарске или око 639.000 људи изјаснило се као муслимани, показали су подаци последњег пописа становништва из 2021. године, при чему је 508.378 становника турског порекла. Већина муслимана живи у североисточној Бугарској и..

објављено 10.4.24. 07.30
Иларион Макариополски (1812-1875)

164 године од храброг чина митрополита Илариона Макариополског у Цариграду

Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула..

објављено 3.4.24. 10.55