Данас православни верници славе успомену на Свете равноапостоле Ћирила и Методија, састављаче прве словенске азбуке. Солунска браћа су још крајем 9. века проглашена за свеце, а први пут је 11. мај обележен као Дан свете браће у 12. веку. У доба препорода је овај датум у Бугарској постао део црквеног календара као празник Светих равноапостола.
Прво словенско писмо, тзв. глагољица коју је саставио Ћирило спаја три основна хришћанска симбола – троугао, крст и круг. Верује се да је глагољица настала у манастиру Светог Полихронија у Малој Азији где су вероватно на словенски језик преведене најзначајније црквене књиге. Средином 9. века су у Моравској двојица браће и њихови ученици поставили темеље Моравске књижевне школе. Након трогодишњег боравка у Великоморавској кнежевини, браћа су пошла на пут и дошла су у Панонију где су се неко време задржали. Касније су пошли у Венецију где су морали да воде оштру полемику с тамошњим тројезичњацима, према којима су само три језика подобна да се на њима излаже хришћанска вера – грчки, латински и хебрејски. Али је Константин Филозоф, касније Свети Ћирило, то побио рекавши латинским свештеницима: Зар не пада киша од Бога на све подједнако? Зар не сија сунце такође на све? Зар не удишемо сви подједнако ваздух! Зар вас није срамота само три језика признавати, а да сви остали народи буду слепи и глуви? Из Венеције су пошли пут Рима где је Ћирило убрзо умро 869. године. Сахрањен је у цркви Светог Климента у Риму.
Хиљаду година касније, 1881. године, у Риму је први пут прослављена успомена на свету браћу. Поводом обележавања те годишњице је у базилици Светог Климента, уз подршку неколико земаља, подигнута капела у којој се чувају мошти Ћирила. Велико признање за апостолску и културну делатност твораца словенске писмености на Старом континенту стигло је 31. децембра 1980. године када је папа Јован Павле ІІ прогласио свету браћу Ћирила и Методија заштитницима Европе. Данас њихова имена симболизују духовни мост између источних и западних хришћанских традиција, а исто тако и културно јединство Европе.
„Победа нас смрћу, коју је Богочовек Господ наш Исус Христ одржао над тамом и свом свепогубном силом зла, врхунац је највише манифстације Божје љубави према нама и целом човечанству,“ порука је у посланици Митрополита врачанског Григорија и свих..
Сваке године са великим узбуђењем ишчекујемо најрадоснији хришћански празник – Васкрс, који симболизује победу вечног живота над смрћу, светлости над тамом. Већ трећи миленијум Васкрсење Христово испуњава срца верника надом у вечни живот и..
Бугарска православна црква и верници обележавају Велику суботу – дан на који Слово Божје лежи као мртво тело у гробу, али упркос томе спасава свет. Тај дан је Христос провео у Хаду због чега се обележава у молитви и тишини. Велика субота је крај..
Упркос киши која је падала у различитим крајевима Бугарске, цркве у нашој земљи на Велики петак биле су испуњене верницима. У Софији су многи од њих..
У Џамији седам девојака у селу Поткова, општина Кирково, у току су интензивне припреме за мевлуд који ће се учити 6. маја, а којем ће присуствовати гости..
Велики петак – дан када је на Голготи Исус разапет, најтужнији је дан у хришћанству и једини када се не служи Света литургија. Нема ни Еухаристије,..