Каква је то дивота у бакиној шкрињи! Шарена марама за главу! Прслуци од сомота са златним цвећем! Свилене хаљине! Носила их је кад је била млада.
Приповетка „Шкриња“ бугарске дечије списатељице Доре Габе мења живот 2. „г“ одељења Средње школе „Вела Благоева“ у Великом Трнову. Ово је прва школска генерација која ради на пројекту „Дођи у школу с таблетом у руци!“ и преко интердисциплинарне пројектно оријентисане наставе без уџбеника развија вештине 21. века. Тема је „Моја Бугарска“ и док одељенски старешина Даринка Петрушева размишља како да заинтересује ученике, деца су угледала илустрацију приповетке и сетила се да у кућама у њиховим селима такође има таквих шкриња. Тако је настала идеја о пројекту „Проналазачка делатност“.
Сасвим спонтано сам решила да им упутим изазов да отворе те шкриње и виде шта је у њима, да пронађу ствари и ношње везане за прошлост њихове фамилије – каже Даринка Петрушева. – Нисам ни очекивала да ће донети толико ствари, да ће наћи дивоте старе више од 100 година!
Скоро сва деца су нашла и донела веома лепе старе ношње из различитих крајева Бугарске. Звончићи, ћутуре, сребрне копче, везани чарапи, новчићи из прошлог века, џепни сатови, накит, опанци, вретено, кутија за накит – то су друге ствари које се обично могу наћи у бакиним шкрињама.
Подељени смо у групе и радимо тимски. У учионици имамо мултимедију, а ускоро очекујемо да нам поделе таблете. Тражимо на интернету информације везане за одређену тему – прича 8-годишњи Алекс. – Из бакине шкриње донео сам кутију за накит, вунене наглавке и везану кутију која се ставља на зид, а у њој се чувају четке за одећу, игле, конци, маказе и други кројачки прибор.
Катерина је у старим шкрињама нашла везене столњаке које је израдила њена бака.
Још када је била дете мајка моје баке је научила да везе. Ови се столњаци стављају на различита места по кући. Имају лепе орнаменте. Сада ме бака и мама уче да шијем гоблене – каже Катерина.
Уз помоћ маме и баке Вилислав је нашао веома стару ношњу:
Ношњу коју сам представио је из региона града Плевена. Она је ручно ткана а стара је више од 120 година. Боје су типичне за овај крај – тамније су и засићеније. Народна ношња из околине Плевена је међу најстаријим ношњама на нашем тлу. У мојој породици се и данас негује традиција да се ношња преноси са свекрве на снају – поносно каже Вили.
Ентузијазам деце је заразио и њихове породице.
У децембру је у школу дошла моја бака и показала нам како се спрема обредна погача на традиционалан начин. Затим смо сви ми из одељења направили по једну фигурицу од теста, ставили је на погачу, а потом и испекли – прича Дени.
Моја мајка нам је испричала о Тривундану, о берачици грожђа Кини Грбовој - првој жени код нас чији се лик нашао на старој новчаници од 2 лева – објашњава Никол. – А у бакиној шкрињи нашла сам ткане наглавке и мале столњаке. Предивни су!
При крају пројекта све пронађене ствари ће бити приказане на изложби. Осим тога деца ће напунити и своје мини-шкриње у којима ће чувати све израђено ове школске године. За сада у њима се могу наћи разгледнице са традиционалним везом, мапом Бугарске, ликовима бугарских револуционара и народних будитеља, као и картице на којима описују поступке који ће им помоћи да постану бољи. Која је најважнија лекцију коју деца свакако треба да науче?
Да поштују и цене све што је наше, да цене своју фамилију, да знају о Бугарској, а не да чекају да им неко исприча о њој. Да сама открију шта је за њих домовина – сматра Даринка Петрушева.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива